Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Miroslav Ðorđević izjavio je da u pravnom sistemu Srbije postoje dve vrste „pomilovanja“. Prva vrsta odnosi se na oslobađanje od izvršenja kazne, dok se druga tiče oslobođenja od krivičnog gonjenja, kada važi pretpostavka nevinosti. Ove dve vrste pomilovanja imaju različite pravne posledice i primenjuju se u različitim situacijama.
Ðorđević je, komentarišući najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će pomilovati 13 studenata i profesora koji su privedeni tokom blokada, istakao da se protiv ovih osoba vode različiti pravni postupci. Neki od njih su u fazi pretkrivičnog postupka, dok su drugi već u krivičnom postupku. S obzirom na to, predsednik Vučić želi da oslobodi ove ljude odgovornosti i da se protiv njih ne nastavljaju postupci.
Prema rečima Ðorđevića, predsednik koristi svoje ovlašćenje koje mu daje Ustav i zakon, a to ovlašćenje se naziva „pomilovanje“. Ovo pravo predsednika može se koristiti u situacijama kada se želi pokazati humanost ili kada se smatra da je kazna previše stroga u odnosu na delo koje je učinjeno. Odluka o pomilovanju, međutim, često izaziva polemike u javnosti, posebno kada se radi o slučajevima koji su izazvali veliku pažnju.
U vezi sa ovim slučajem, Ðorđević je naglasio da je važno razumeti razliku između različitih vrsta pomilovanja i da se treba paziti na pravne posledice koje one nose. Oslobađanje od izvršenja kazne ne znači nužno i oslobađanje od krivičnog gonjenja, i obrnuto. U tom smislu, predsednikova odluka o pomilovanju može imati dalekosežne posledice po pravni sistem i društvo u celini.
S obzirom na to da se u Srbiji često vode rasprave o pravdi, odgovornosti i ljudskim pravima, ovakve odluke izazivaju različite reakcije u javnosti. Neki smatraju da je pomilovanje opravdano, dok drugi smatraju da bi trebalo da se pravni postupci nastave do kraja. U svakom slučaju, pitanja pravde i odgovornosti ostaju u fokusu društvenog dijaloga.
U poslednje vreme, situacija u Srbiji postaje sve napetija, a protesti su postali redovna pojava. Mnogi građani izražavaju nezadovoljstvo politikom i stanjem u društvu, što dovodi do blokada i drugih oblika otpora. U tom kontekstu, hapšenje studenata i profesora tokom protesta izazvalo je veliku pažnju i osudu mnogih, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Pomilovanje 13 osoba koje su privedene tokom ovih protesta moglo bi se smatrati pokušajem da se umire tenzije i pokaže razumevanje za situaciju u kojoj se nalaze ovi pojedinci. S druge strane, može se postaviti pitanje da li je ovakva odluka dovoljna da se reše dublji problemi koji uzrokuju nezadovoljstvo građana.
U svetu u kojem se često dovodi u pitanje pravda, transparentnost i odgovornost, ovakve odluke i postupci izazivaju brojne debate. Kako se situacija u Srbiji razvija, važno je pratiti kako će se pravni sistem i društvo nositi sa ovim izazovima. Očekuje se da će pomilovanje imati uticaj ne samo na pojedince koji su obuhvaćeni ovom odlukom, već i na širu sliku pravde i ljudskih prava u zemlji.
U svakom slučaju, pitanje pomilovanja ostaje kompleksno i višeslojno, sa mnogim pravnim i etičkim aspektima koji zaslužuju pažnju i ozbiljnu analizu. Kako se situacija bude razvijala, verovatno će se pojaviti i nova pitanja i izazovi koji će zahtevati odgovore od svih relevantnih aktera u društvu.
