Američki predsednik Donald Tramp zapretio je danas uvođenjem carina od 200 odsto na vino, šampanjac i druga alkoholna pića iz Evropske unije. Ova pretnja dolazi u kontekstu trgovinskih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i EU, a povod za to je novo oporezivanje američkog viskija od strane Brisela. Tramp je na društvenim mrežama istakao da će, ukoliko Evropska unija ne ukine porez na američki viski, SAD odgovoriti drastično i uvesti visoke carine na evropske alkoholne proizvode.
Naime, evroposki zvaničnici su odlučili da oporezuju američki viski kao odgovor na Trampove carine na čelik i aluminijum koje su stupile na snagu nedavno. Tramp je u svom postu naglasio da bi takve carine, ako budu uvedene, bile „odlične“ za američke proizvođače vina i šampanjca, što ukazuje na njegovu strategiju zaštite domaće industrije.
U svojim porukama, Tramp je pokušao da umiri javnost, govoreći Amerikancima da „nemaju razloga za strah“. Takođe je kritikovao novinare i medije, posebno The Wall Street Journal, koji su izveštavali o njegovim pretnjama. Tramp je ponovio svoj stav o trgovinskim praksama, izjavivši da SAD nemaju slobodnu trgovinu, već „glupu trgovinu“, naglašavajući da ga svet „pljačka“.
Ovo nije prvi put da Tramp koristi visoke carine kao način pritiska na strane vlade. Njegova administracija je često koristila takve mere kako bi zaštitila američke interese i podstakla domaću proizvodnju. U prethodnim godinama, Tramp je već uveo carine na čelik i aluminijum iz raznih zemalja, što je izazvalo brojne reakcije i uzvratne mere, posebno iz EU.
Briselske vlasti su se već suočile sa kritikama zbog svojih odluka o oporezivanju američkog viskija. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakva trgovinska eskalacija mogla doneti štetu obe strane, s obzirom na to da bi visoke carine mogle povećati cene i smanjiti potražnju za tim proizvodima. Očekuje se da će se situacija dalje razvijati, a trgovinski pregovori između SAD i EU ostaju u središtu pažnje.
Trampov pristup trgovinskoj politici, koji uključuje prijetnje i ultimatum, može se smatrati rizičnim potezom. Iako on veruje da će visoke carine pomoći američkim kompanijama, mnogi stručnjaci upozoravaju da bi dugoročne posledice mogle biti negativne, kako za američku ekonomiju, tako i za potrošače.
Trampova strategija često se oslanja na retoriku koja poziva na nacionalizam i patriotizam, a njegova poruka o „pljački“ od strane stranih zemalja često se koristi kako bi se motivisali njegovi pristalice. U ovoj situaciji, on se oslanja na podršku svojih pristaša koji veruju da je borba protiv evropskih poreza na američke proizvode ključna za očuvanje radnih mesta i industrije u SAD.
U međuvremenu, evropski zvaničnici su poručili da će nastaviti sa svojim politikama i da će se suprotstaviti Trampovim pretnjama. Ova trgovinska napetost može imati dalekosežne posledice, ne samo za ekonomije SAD i EU, već i za globalnu trgovinu u celini. Naime, porast protekcionizma može dovesti do trgovinskog rata, što bi moglo negativno uticati na ekonomsku stabilnost i rast.
Ova situacija je još jedan primer kako trgovinske politike i carinske mere mogu oblikovati odnose između zemalja. U svetu koji je sve više povezan, ovakvi potezi mogu imati značajne posledice, kako za potrošače, tako i za proizvođače. U svakom slučaju, razvoj događaja u narednim danima i nedeljama biće od velikog značaja za budućnost trgovinskih odnosa između SAD i EU.
