Uvođenje carina na uvoz čelika i aluminijuma od strane američkog predsednika Donalda Trampa izazvalo je brojne reakcije među ekonomistima, a jedan od njih je i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić. On smatra da ova mera ukazuje na promene u globalizaciji i na to kako se Amerika suočava sa novim konkurentima na svetskoj ekonomskoj sceni.
Savić objašnjava da se carine obično uvode kada zemlja želi da zaštiti svoje domaće tržište. „Carine se same po sebi uvek uvode kada želiš da zaštitiš svoje tržište. Amerika je još uvek najmoćnija zemlja u svetu u svakom smislu. Pa šta se onda štiti? To samo znači da je Amerika u procesu globalizacije dobar deo svojih kapaciteta disperzovala širom sveta i da je počelo da dolazi do posledica,“ rekao je Savić za Tanjug.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se sve više ekonomista slaže da je globalizacija promenila način na koji zemlje posluju. S obzirom na to da su mnoge američke kompanije premestile proizvodne kapacitete u zemlje sa nižim troškovima rada, Savić naglašava da se Amerika suočava s posledicama takvog rasporeda: „S obzirom na to da je Amerika disperzovala svoje kapacitete, sada pokušava da zaštiti ono što je ostalo.“
Prema Savićevim rečima, situacija je bila drugačija pre nego što je Kina postala značajan igrač na globalnoj ekonomskoj sceni. „Sve dok je Kina, uslovno rečeno, bila mala ekonomija i dok Amerika nije imala konkurenciju, nije morala da se brani na ovakav način. Sada, s rastućom kineskom ekonomijom, Amerika se oseća ugroženo,“ dodao je on.
Uvođenje carina je deo šireg trenda koji se može primetiti u američkoj trgovinskoj politici, posebno prema Kini. Trampova administracija je često kritikovana zbog svojih protekcionističkih mera, koje su usmerene na očuvanje radnih mesta u SAD-u. Međutim, mnogi ekonomisti upozoravaju na moguće negativne posledice ovakvih politika, uključujući poskupljenje proizvoda i smanjenje konkurentnosti američkih kompanija na globalnom tržištu.
Savić takođe ističe da bi dugoročne posledice ovih mera mogle biti značajne. „Ove carine mogu dovesti do inflacije u SAD-u, jer će troškovi proizvodnje rasti, a to će se odraziti na potrošače. Takođe, može doći do retaliacije drugih zemalja, što bi moglo dodatno pogoršati situaciju,“ upozorava on.
Osim ekonomskih implikacija, Savić se osvrće i na političke aspekte ove situacije. „Trampove mere mogu se posmatrati kao pokušaj da se osvoji dodatna podrška birača koji su zabrinuti za svoja radna mesta. Međutim, dugoročno gledano, ovo može biti veoma rizična strategija,“ kaže on.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se Amerika prilagoditi novim globalnim okolnostima. S obzirom na to da su mnoge zemlje, uključujući Kinu i Evropsku uniju, već najavile odgovarajuće mere, trgovinski rat između SAD-a i drugih zemalja može imati dalekosežne posledice.
Savić zaključuje da je važno pratiti razvoj situacije i analizirati kako će ove promene uticati na globalnu ekonomiju. „Svet se menja, a Amerika će morati da pronađe način da se prilagodi novoj realnosti. U suprotnom, mogli bismo videti dalju eroziju američke ekonomske moći,“ upozorava on.
U zaključku, uvođenje carina na čelik i aluminijum može biti znak dubljih problema u američkoj ekonomiji i njenoj poziciji u svetu. Ekonomisti kao što je Ljubodrag Savić naglašavaju da je ova situacija rezultat globalizacije i promena koje su se dogodile tokom proteklih decenija, a koje Amerika sada pokušava da reši kroz protekcionističke mere.
