Nemački list „Velt“ izveštava da je najmanje 10 američkih tankera sa tečnim prirodnim gasom krenulo ka Evropi u vremenu kada su zalihe gasa u Nemačkoj i celoj Evropi na istorijskom minimumu. Cena goriva svakodnevno dostiže nove rekorde, a dolazak ovih tankera se može posmatrati kao odgovor na smanjene isporuke ruskog gasa. Prema stručnjacima, Amerika planira da nadoknadi ovu prazninu u snabdevanju.
Ove isporuke uključuju oko pet miliona kubnih metara tečnog gasa, što je dovoljno za pokrivanje jedne trećine potreba Nemačke tokom zimskog perioda. Ipak, autori članka smatraju da se slanje ovih tankera ne može smatrati isključivo politički organizovanim činom pomoći, s obzirom na to da je pitanje snabdevanja gasom već dugo u političkom kontekstu. Američka vlada je godinama pokušavala da ubedi evropske zemlje da izgrade terminale za tečni prirodni gas.
Bivši ministar energetike SAD Rik Peri je nazvao tečni prirodni gas „gasom slobode“, naglašavajući da Evropa može da se oslobodi energetske zavisnosti od Rusije. Ipak, „Velt“ naglašava da američki predsednik Džozef Bajden ne treba da se doživljava kao Deda Mraz koji šalje poklone Evropi, već da su razlozi za isporuku gasa geopolitički i ekonomski.
U poslednjim mesecima, američki tankeri su prevozili gas u Aziju gde su cene bile više, no sada su se preusmerili na Evropu zbog porasta cena goriva. Evropski potrošači trenutno plaćaju 24 dolara više po jedinici tečnog gasa nego kupci u Aziji. Na londonskoj berzi ICE, cena gasa na evropskom tržištu pala je za 18,5 odsto u odnosu na dan ranije.
Vrednost januarskih fjučersa na holandskoj berzi TTF opadala je od početka trgovanja, a nakon rekordnih cena 21. decembra, cene gasa su pale treći dan zaredom. Konačna cena danas dostigla je 1.261,9 dolara, u poređenju sa oko 1.550 dolara dan ranije.
Ova situacija dodatno naglašava trenutnu energetski krizu koja trese Evropu, s obzirom na to da mnoge zemlje zavise od ruskog gasa. Sa smanjenim količinama gasa koje dolaze iz Rusije, Evropa se suočava sa izazovima u snabdevanju i potrebom za diversifikacijom izvora energije. U tom kontekstu, dolazak američkih tankera može se posmatrati kao privremeno rešenje, ali i kao deo šire strategije za smanjenje zavisnosti od ruskih energetskih resursa.
Međutim, stručnjaci upozoravaju na to da bi ovakva zavisnost od američkog gasa mogla doneti nove izazove, s obzirom na to da se tržište prirodnog gasa globalno menja i da cene mogu biti podložne velikim fluktuacijama. U tom smislu, Evropa će morati da razmotri dugoročne strategije za obezbeđivanje energetske sigurnosti, uključujući ulaganja u obnovljive izvore energije i razvoj infrastrukture za skladištenje i distribuciju gasa.
S obzirom na sve veće cene i nestabilnost na tržištu, evropski potrošači se suočavaju s izazovima koji mogu uticati na ekonomiju i svakodnevni život. Ova situacija dodatno naglašava potrebu za hitnim i održivim rešenjima kako bi se obezbedila energetska stabilnost u regionu.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će pitanje snabdevanja energijom ostati ključno pitanje za Evropu u narednim mesecima i godinama. Razvijanje strategija koje će omogućiti smanjenje zavisnosti od pojedinih izvora i diversifikaciju snabdevanja biće od suštinskog značaja za budućnost evropske energetske politike.
