Oko 66.000 zaposlenih u institucijama Evropske unije dobiće do aprila novo povećanje plata, što će biti sedmo povećanje u poslednje tri godine. Ova informacija dolazi iz izveštaja nemačkog lista „Bild“, koji navodi da je planirano povećanje plata od 8,5 odsto bilo odloženo, a Evropska komisija je iskoristila „klauzulu o umerenosti“ kako bi isplatila samo 7,3 odsto. Preostalih 1,2 procenata biće isplaćeno 1. aprila.
Prema novim brojkama, najniža osnovna plata će se povećati sa 3.361 evra na 3.645 evra, dok će najviša plata porasti sa 23.262 evra na 25.229 evra mesečno. Ova promena pogađa i članove Evropske komisije, uključujući predsednicu Ursulu fon der Lajen, čija plata raste za 2.700 evra, čime će iznositi 34.800 evra. EU komesari takođe dobijaju povećanje od 2.200 evra, što će im omogućiti da zarađuju oko 28.400 evra mesečno.
„Bild“ je ukazao na netransparentnu formulu koja se koristi za obračun plata, naglašavajući da koristi od ovih povećanja imaju pretežno birokrate EU. Zarade zaposlenih u EU zavise od inflacije u Briselu i Luksemburgu, kao i od kretanja plata u javnom sektoru zemalja članica.
Tradicionalno, plate se povećavaju jednom godišnje, retroaktivno od 1. jula. Međutim, zbog visoke inflacije koja je prisutna u poslednjim godinama, uvedena je posebna mera koja omogućava isplatu dela povećanja već 1. januara. Tako su zaposleni u institucijama EU od 2022. godine dobijali povećanja dva puta godišnje.
U ovoj godini, ukoliko inflacija ostane visoka, moguća su čak tri povećanja plata. Pored aprilske isplate, sredinom godine se može očekivati novo povećanje, retroaktivno od januara, a još jedno je planirano za 1. jul.
Ovo novo povećanje plata dolazi u trenutku kada se u mnogim zemljama članicama EU suočavaju sa ekonomskim izazovima, uključujući visoku inflaciju i rastuće troškove života. Zaposleni u institucijama EU, s obzirom na svoje plate, često se suočavaju s kritikama javnosti koja smatra da su njihove zarade nesrazmerne u poređenju sa prosečnim platama u zemljama članicama.
Neki analitičari smatraju da bi povećanje plata moglo dodatno opteretiti budžete zemalja članica, dok drugi ističu potrebu za održavanjem konkurentnosti i privlačenjem kvalitetnih kadrova u institucije EU. Ova situacija postavlja pitanje o održivosti trenutnog modela obračuna plata i potrebi za reformama u sistemu.
U svakom slučaju, zaposleni u institucijama EU mogu očekivati da će im plate rasti, ali i dalje ostaje otvoreno pitanje kako će se ova povećanja odraziti na ukupnu ekonomsku situaciju u regionu i kako će na njih reagovati javnost. U svetlu ovih događaja, pitanje pravičnosti i jednakosti u pogledu plata postaje sve relevantnije, posebno u kontekstu sveprisutne inflacije i ekonomskih pritisaka s kojima se suočavaju obični građani.
S obzirom na sve ove faktore, jasno je da će nastavak povećanja plata u institucijama EU biti tema koja će privući pažnju ne samo medija, već i javnosti, dok se očekuje da će se rasprava o ovim pitanjima nastaviti u budućnosti.
