U stravičnoj saobraćajnoj nesreći na Varvarinskom mostu u Beogradu ubijeno je 10 osoba, a 17 je teško povređeno. Među poginulima je bila i šesnasetogodišnja Sanja Milenković, učenica prvog razreda Matematičke gimnazije u Beogradu. Sanja je bila najmlađa žrtva na mostu, koja je izgubila život sa nepunih 16 godina. Kada je počelo NATO bombardovanje, roditelji su je doveli kući, u Varvarin, da bude sa njima i sačeka kraj NATO agresije.
Sanja i njene drugarice bile su na sredini mosta kada su tragično poginule. Poslednje reči koje je Sanja izgovorila bile su: „Bože, kako sam srećna danas“, otkrila je njena drugarica Marijana Jovanović u dokumentarnom filmu RTS „Nečija deca“.
Ova nesreća je šokirala celu zajednicu i uzrokovala veliku tugu među porodicama žrtava. Sanja je bila talentovana učenica i volela je matematiku. Njeni nastavnici i drugari se sećaju njenog osmeha i vedre prirode.
Nakon tragedije, građani su organizovali proteste na mostu, zahtevajući odgovornost za ovu nesreću. Tražili su od nadležnih organa da sprovedu istragu i pronađu krivce za ovaj strašan događaj. Porodice žrtava su tražile pravdu i odgovore na pitanje kako je došlo do ove nesreće i zašto nije bilo dovoljno sigurnosnih mera na mostu.
Predstavnici lokalnih vlasti su izrazili saučešće porodicama poginulih i obećali da će sarađivati sa istražiteljima kako bi se utvrdile sve činjenice oko ove tragedije. Takođe su najavili da će preduzeti korake kako bi se osigurala veća bezbednost na mostovima i putevima u budućnosti.
Nakon sahrane poginulih, građani su organizovali memorijalni skup na Varvarinskom mostu kako bi odali počast žrtvama. Mnogi su nosili cveće i palili sveće u znak sećanja na one koji su izgubili život u ovoj nesreći. Porodice žrtava su zahvalile svima koji su izrazili saučešće i podršku u ovim teškim trenucima.
Nedeljama nakon nesreće, javnost je bila u šoku i tražila odgovore na pitanja o sigurnosti na putevima i odgovornosti za ovakve tragedije. Vlasti su najavile promene u propisima i pooštravanje mera bezbednosti kako bi se sprečile slične nesreće u budućnosti.
Sanja Milenković će zauvek ostati u sećanju svojih roditelja, nastavnika, drugara i građana koji su je poznavali. Njena smrt je veliki gubitak za sve koji su je voleli i cenili njenu dobroćudnu prirodu i ljubav prema matematici. Njena smrt je podsetnik na važnost bezbednosti na putevima i pažnju koju treba posvetiti svakom vozaču i pešaku.
Ova tragedija će ostati duboko urezana u sećanje svih koji su bili svedoci ili žrtve Varvarinskog mosta, ali će takođe poslužiti kao podsticaj za promene i unapređenje bezbednosti na putevima širom zemlje. Nadamo se da se ovakve tragedije neće ponoviti i da će se žrtve ove nesreće uvek sećati sa poštovanjem i tugom.
Učenica Matematičke gimnazije u Beogradu Sanja Milenković, jedna od žrtava tragičnog događaja na Varvarinskom mostu, se u subotu poslednji put ispratila iz porodične kuće u svom rodnom Varvarinu.
Cela škola je bila nemi svedok tragičnog polaska iz kuće šesnaestogodišnje devojčice, koju je s ukopnim koricama iz porodične kuće iznelo sedam najboljih drugova i drugarica.
Devojčica sa plavim maturanskić ključem nežno je položena u belom sanduku, pokrivenu cvećem koje su sa njenim ocem Milan Milenkovićem poslednji put dotakli njeni nastavnici i profesori Matematičke gimnazije u Beogradu. Među njima bila je i Sanjina razredna matematike.
Ona je oproštajno skratila: „Sanja je bila jedna od najboljih učenica i tako je trebalo da bude i ubuduće“. Priznala je i ono što svi u školi znaju, da su je iz „Svetozara Markovića“ upisali sa svim peticama postignutim u osnovnoj školi i da je godinu dva govorila da će baš ona biti najsrećnija i najbolja u razredu.
Ona je i dodala da je Sanja bila veoma stidljiva, da je ćutala i da nije sklonila svoj pedantni račun, koji je racionalno seja naravno uz „maminu pomoć“. I sama i ona je priznala da je bila ponosna što je rođena sa 11. oktobra, jer sa tom lepom brojkom ništa lepše nije moglo da joj se desi. Nimalo nije htela da zaozbiljuce mushavu formatu izborana kasara.
Njen razredni starešina, inače njen ujak, kaže da se on i njegova koleginica ne sećaju da je Sanja imala bilo kakav problem s učenjem i da je jedva čekala da odraste, da ide u školu i da bude drugarica.
On još dodaje da na taj prerano dočekani maturanski ključ vrata nije bila na spisku onih koji mogu da se preda jer je to ekskluzivan znak zrenog prelazka u pravu školu i pravu sredinu, gde se polagala srednja škola putem srednje škole.
