Prirodni gas je juče na evropskoj berzi TTF dostigao najviši nivo u poslednje dve godine. Od 1. januara prestao je tranzit ruskog energenta u Evropu preko Ukrajine, što je dovelo do povećanja potražnje i smanjenja zaliha u skladištima, posebno zbog hladnog vremena. Cena plavog goriva za kupovinu unapred je u petak prešla 54,5 evra po megavat-satu, što odgovara otprilike 580 dolara za 1.000 kubnih metara.
Ovo poskupljenje za sada ne utiče na Srbiju, koja ima znatno povoljniju cenu gasa, zahvaljujući aranžmanu koji su dogovorili predsednici Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, a koji važi do 31. maja. Prema ovom sporazumu, Srbija plaća oko 320 dolara za 1.000 kubnih metara, koristeći naftnu formulu. Pregovori o novom dugoročnom gasnom aranžmanu sa Moskvom su već započeli, ali se odvijaju u kompleksnim okolnostima. Naime, Vašington je nametnuo sankcije „Naftnoj industriji Srbije“, tražeći izlazak ruskog kapitala iz ove kompanije.
Srbija se snabdeva plavim gorivom putem „Balkanskog toka“, koji predstavlja krak „Turskog toka“. Ovim gasovodom ruski gas dolazi preko Bugarske do Srbije i Mađarske, povezujući i druge države EU sa ruskim energentom. Izgradnjom ovog gasovoda obezbeđena je energetska sigurnost Srbije koja je postala tranzitna zemlja. U prethodnom periodu, Srbija nije plaćala taksu za tranzit kao što je to bilo u vreme kada je gorivo stizalo sa severa. Analize Rojtersa pokazuju da su isporuke ruskog gasa putem ovog pravca dostigle istorijski maksimum nakon što je Ukrajina obustavila tranzit ruskog energenta na svojoj teritoriji.
Nakon što je Kijev odbio da produži petogodišnji sporazum o tranzitu gasa sa Moskvom, „Balkanski tok“ postao je jedini put za snabdevanje južne i jugoistočne Evrope ruskim gorivom, zaobilazeći Ukrajinu. Preliminarne kalkulacije ukazuju na to da su isporuke putem „Turskog toka“ u prvom mesecu 2023. godine premašile 50 miliona kubnih metara dnevno, što predstavlja povećanje od 27 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Ukupno, izvoz gasa dostigao je 1,57 milijardi kubnih metara u januaru, u poređenju sa 1,24 milijarde kubika u istom mesecu 2022. godine. Godišnji kapacitet ovog gasovoda iznosi 15,75 milijardi kubnih metara.
Svetski stručnjaci upozoravaju da je evropsko tržište podložno nestabilnosti i da će punjenje skladišta biti značajno skuplje nego što se očekivalo, jer su trenutne cene gasa veće za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu. Takođe, dodatno poskupljenje može uslediti ukoliko Evropa poveća uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG). Zvaničnici EU su već najavili planove za veće kupovine američkog LNG-a, kako bi „omekšali“ američkog predsednika Donalda Trampa.
Prema pisanju „Fajnenšel tajmsa“, zvaničnici EU razmatraju mogućnost ponovnog uvoza ruskog gasa kroz potencijalni sporazum o rešavanju sukoba u Ukrajini. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je naglasio da je prekid tranzita ruskog gasa preko njegove zemlje usmeren na smanjenje prihoda Moskve. Međutim, Slovačka i Mađarska ga optužuju da namerno izaziva energetsku krizu radi političke dobiti. U januaru, rusko ministarstvo odbrane je izvestilo o pokušaju napada dronovima na kompresorsku stanicu u Krasnodaru, koja je deo „Turskog toka“, no napad je uspešno sprečen. Moskva je više puta optuživala Kijev za pokušaje sabotaže energetskih veza.
U svetlu ovih dešavanja, Srbija ostaje u fokusu, sa povoljnim aranžmanima i sigurnim snabdevanjem, ali sa izazovima koji dolaze iz globalnog tržišta energenata. Pratimo dalje kako će se situacija razvijati na evropskom tržištu gasa i kakve će posledice imati za ekonomiju Srbije.
