Cene energetike su u proteklim nedeljama krenule u suprotnim pravcima u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, sa padom cena u Americi, dok su se u nekim Evropskim zemljama cene energije udvostručile u poslednja dva meseca. U SAD-u upozoravaju da je prerano za slavlje, zbog nepredvidljive prirode cena energenata, ali cene nafte na američkom tržištu su pale za 30 posto u poslednja dva meseca, što je doveo američku cenu nafte ispod 90 dolara po barelu. Nasuprot tome, cene u Evropi su oborile rekord i pritisak energetske neizvesnosti može dovesti do početka recesije na starom kontinentu.
U Nemačkoj, cene električne energije za sledeću godinu su porasle šest puta u odnosu na prethodnu godinu, sa sve većim pritiskom na rast cena energije. Vlasti pokušavaju prebaciti deo troška energije na domaćinstva, s obzirom na smanjenje energetske sigurnosti i povećanje cena energije. U EU nedostaje hidroenergetske i proizvodnje energije sagorevanjem uglja, podižući pritisak na rast cena energije.
Dok Amerika ima koristi od globalnih vesti koje govore o smanjenju potražnje za energentima i manjoj zavisnosti od uvoza ruskog gasa i nafte, Evropa se suočava sa dramatičnim rastom cena energije. Politike kao što je potpuna nacionalizacija nuklearne kompanije u Francuskoj ili prebacivanje dela energetskih troškova na domaćinstva u Nemačkoj, pokušavaju smanjiti pritisak na rast cena energije i uticati na smanjenje potrošnje.
Situacija sa cenama nafte u Americi može dalje pasti, dok se u Evropi očekuje nastavak rasta cena energije. Sveukupno, ova situacija ima značajan uticaj na ekonomiju, potrošače i poslovne modele u energetskoj industriji, sa različitim strategijama i politikama za suočavanje sa rastućim cenama energije.
