Centralne banke razvijenih ekonomija predviđaju povećanje udela zlata u globalnim rezervama na štetu američkog dolara, pokazalo je godišnje istraživanje Svetskog saveta za zlato. Skoro 60 odsto centralnih banaka bogatih zemalja veruje da će zlato imati veću važnost u narednih pet godina, što predstavlja rast u odnosu na prošlu godinu. Istovremeno, oko 13 odsto razvijenih ekonomija planira da poveća svoje zalihe zlata u narednoj godini, dok su centralne banke tržišta u razvoju već preuzimale vođstvo u kupovini zlata od 2008. godine.
Udeo dolara u globalnim rezervama će, prema prognozama, opasti u narednih pet godina, što je mišljenje koje deli 56 procenata naprednih ekonomija i 64 odsto centralnih banaka tržišta u razvoju. Potražnja za zlatom, i pored rasta njegove cene, dolazi kao posledica nastojanja centralnih banaka da diverzifikuju svoja ulaganja u alternative valute i sredstva, posebno nakon što su SAD koristile dolar kao oružje u sankcijama protiv Rusije.
Glavni razlozi za koje centralne banke zadržavaju zlato u svojim rezervama su dugoročna vrednost metala, njegova otpornost tokom kriza i njegova funkcija kao efikasnog diversifikatora. U isto vreme, udeo dolara u globalnim deviznim rezervama je opao sa preko 70 procenata 2000. godine na oko 55 procenata prošle godine, prema podacima MMF-a. Iako je kineski juan postigao određene dobitke kao rezervna valuta, njegov udeo u globalnim rezervama je pao sa 79 procenata prošle godine na 59 procenata ove godine, prema izveštaju FT.
Ovo istraživanje ukazuje na promene u globalnoj ekonomiji i finansijskom sistemu, gde se više ne oslanjamo samo na dolar kao rezervnu valutu. Centralne banke žele da raznovrsnošću svojih resursa smanje rizik od zavisnosti od jedne valute i da se osiguraju od mogućih političkih pritisaka ili sankcija. U tom kontekstu, zlato se pokazalo kao pouzdan i stabilan izbor za čuvanje vrednosti rezervi centralnih banaka, uzimajući u obzir njegovu istorijsku i stratešku važnost.
Kako se svetska ekonomija menja i preispituju se standardni obrasce i prakse, uloga zlata u globalnim finansijskim tržištima postaje sve značajnija. Centralne banke imaju ključnu ulogu u ovom procesu, jer donose odluke o upravljanju rezervama i ulaganjima koje mogu uticati na međunarodne ekonomske odnose. Očekuje se da će nastavak ovog trenda voditi ka većem priznavanju vrednosti zlata u svetskoj ekonomiji i možda čak promeniti dominantnu ulogu američkog dolara u međunarodnim finansijskim transakcijama.
U svetlu ovih promena, važno je pratiti trendove i analizirati implikacije koje mogu imati na globalnu finansijsku stabilnost i međunarodnu trgovinu. Diversifikacija i prilagođavanje novim uslovima su ključni faktori za uspešno poslovanje i očuvanje ekonomske sigurnosti u svetu koji se brzo menja. Kroz kontinuirano praćenje i prilagođavanje, centralne banke mogu ostvariti bolje upravljanje svojim rezervama i doprinositi stabilnosti globalnog finansijskog sistema.
