Statistike o samoubistvima u Srbiji pružaju uvid u obrasce i trendove ovog tragičnog fenomena. Istraživanja pokazuju da postoji nekoliko faktora koji mogu uticati na povećanje broja samoubistava u određenim periodima ili okolnostima.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, broj samoubistava može varirati tokom godine i pokazati određene sezonske trendove, poput povećanja tokom zimskih meseci. Osim toga, određene praznične periode, kao što su Božić i Nova godina, karakteriše veći broj samoubistava zbog povećanog stresa, usamljenosti i emocionalnih izazova.
Stopa samoubistva u Srbiji u 2020. godini iznosila je 13,0 na 100.000 stanovnika, nešto viša od evropskog proseka. Vojvodina je godinama bila regija sa visokom stopom suicida, a gradovi poput Niša i Subotice drže neslavne titule gradova sa najviše samoubistava.
Samoubistva koja se događaju oko bitnih datuma poput rođendana često su posledica emotivnog stresa, podsećanja na bolne događaje ili osećaja neuspeha. Nedostatak podrške od strane porodice ili prijatelja takođe može doprineti odluci o samoubistvu.
Preventivne mere uključuju pružanje podrške osobama u emocionalnoj krizi, unapređenje mentalnog zdravlja i borbu protiv stigme oko mentalnih poremećaja. Važno je tražiti pomoć od stručnjaka ili nadležnih institucija za mentalno zdravlje ukoliko se suočavate sa problemima ili sumnjate da neko može biti u opasnosti.
SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu dostupan je 24 sata svakog dana, a služba urgentne psihijatrije i Centar za mentalno zdravlje pružaju podršku i bez zakazivanja. Prevencija samoubistava zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje edukaciju o mentalnom zdravlju, pristup mentalnoj zdravstvenoj nezi i smanjenje stigme oko mentalnih poremećaja.
