Argentinac Huan Martin Del Potro (35) emotivno je doživio olimpijsko zlato Novaka Đokovića (37), što ga je navelo da zaplače prvi put u životu gledajući teniski meč. Novak Đoković postao je olimpijski šampion nakon što je pobedio Španca Karlosa Alkaraza u finalu Olimpijskih igara u Parizu rezultatom 2:0 (7:6, 7:6).
Srpski as Novak Đoković čekao je 16 godina na olimpijsko zlato, a upravo je Del Potro bio njegov protivnik na olimpijskom turniru 2012. godine u Londonu i 2016. godine u Riju. Del Potro je oba puta savladao Đokovića, ali mnogo godina kasnije, njih dvojica su se na Ju-Es openu ponovno sreli i zajedno trenirali te oduševili publiku svojim sjajnim potezima i reakcijama.
„Rasplakao me je kada je osvojio zlatnu medalju. To je bio prvi put da zbog teniskog meča isplačem suze“, rekao je Del Potro iskreno o Novaku Đokoviću. Njih dvojica su se sjajno zabavljali na terenu „Artur Eš“ i podigli su publiku na noge svojim impresivnim igrama.
Đoković je dugo čekao na olimpijsko zlato, a ova pobeda na Olimpijskim igrama u Parizu za njega je bila posebno emotivna. Nakon što je osvojio zlatnu medalju, Del Potro je priznao da ga je ti trenuci dirnuli do suza, pokazujući tako koliko ima poštovanja prema svom sportskom rivalu.
Uprkos tome što su nekada bili protivnici na terenu, Del Potro je pokazao da ima veliko poštovanje prema Đokoviću i da je impresioniran njegovim uspesima u tenisu. Ova međusobna podrška i poštovanje između dva vrhunska tenisera samo pokazuju da je sport više od takmičenja, već i o prijateljstvu i poštovanju koje se neguje izvan terena.
Nakon ovog susreta i ovih emotivnih reči Del Potra, svet tenisa ponovo je zabezeknut koliko su i u porazima i u pobedama važni trenuci sportskog poštovanja i sportskog fer pleja. Novak Đoković je još jednom pokazao svoju veličinu na terenu, ali i van njega, osvajajući srca ne samo svojih navijača, već i svojih konkurenata.
Ova priča o emocijama, poštovanju i prijateljstvu u tenisu samo dodatno podsjeća na to koliko sport može biti više od pobeda i poraza, već i o ljudskosti i povezanosti koja se neguje između sportista koji dele istu strast i iste vrednosti.
Del Potro i Đoković su pokazali da rivalstvo na terenu može biti jednako važno kao i prijateljstvo van njega, te da su emotivni trenuci i gestovi poštovanja ono što čini sport tako posebnim. Njih dvojica su još jednom dokazali da su i pored svojih razlika i konkurencije, u srcu sportisti koji cene jedan drugog i slave uspehe svojih kolega.
