Viši sud u Beogradu odbacio je molbe bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legije i bivšeg pripadnika Jedinice Branka Berčeka za puštanje na uslovnu slobodu, nakon polovine izdržane kazne. Sudija je utvrdila da nije ispunjen osnovni zakonski uslov da su osuđenici izdržali dve trećine kazne, te nije ni zakazana sednica veća niti je sud tražio izveštaj o njihovom vladanju u zatvoru proteklih godina.
Ulemek je osuđen za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, za ubistvo Ivana Stambolića i zločin na Ibarskoj magistrali na maksimalne kazne po 40 godina zatvora, ali se prema našem zakonu one ne sabiraju. Do sada je izdržao 20 godina u Zabeli. Berček je osuđen za neposredno ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi takođe na 40 godina zatvora, a robija više od 21 godine.
Sud je odbacio njihove molbe na osnovu činjenice da se odredbe za blaži zakon primenjuju samo do pravosnažnosti postupka, a da se za uslovni otpust primenjuje aktuelni zakon. Ovo znači da su osuđenici morali izdržati dve trećine kazne pre nego što bi mogli da apliciraju za uslovno puštanje na slobodu. Takođe, sud nije tražio izveštaj o njihovom ponašanju u zatvoru, što bi takođe moglo biti faktor koji je uticao na odbijanje molbi.
Ulemek je jedan od najpoznatijih srpskih kriminalaca, poznat po svojoj ulozi u ubistvu premijera Zorana Đinđića. Bio je komandant Jedinice za specijalne operacije, poznate kao „Crvene beretke“, koja je bila umešana u mnoge zločine tokom devedesetih godina. Nakon hapšenja i suđenja, osuđen je na maksimalnu kaznu zatvora za svoje zločine.
Berček, takođe bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije, bio je umešan u ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića. Nakon suđenja, osuđen je na istu maksimalnu kaznu zatvora kao i Ulemek. Obojica su proveli više od dve decenije iza rešetaka, ali nisu uspeli da dobiju uslovno puštanje na slobodu nakon polovine izdržane kazne.
Odluka suda da odbije njihove molbe pokazuje da srpsko pravosuđe neće olako puštati na slobodu osuđenike za teške zločine. Iako su prošle godine usvojeni novi zakoni koji omogućavaju blaže uslove za uslovno puštanje na slobodu, sud je odlučio da se primenjuje aktuelni zakon, koji zahteva da osuđenici izdrže dve trećine kazne pre nego što mogu aplicirati za uslovno puštanje.
Ovo je važna odluka koja šalje jasnu poruku da teški kriminalci neće biti privilegovani i da će morati da snose posledice za svoje zločine. Ulemek i Berček su dugo vremena proveli iza rešetaka, ali njihove molbe za uslovno puštanje na slobodu su odbijene zbog nedostatka ispunjenja zakonskih uslova.
Srbija se suočava sa problemom visokog nivoa kriminala i korupcije, te je važno da pravosuđe bude odlučno u suzbijanju ovih problema. Odluka suda da odbije molbe Ulemeka i Berčeka za uslovno puštanje na slobodu pokazuje da nema mesta za privilegije u pravosuđu i da se zakoni moraju strogo primenjivati.
Ulemek i Berček će morati da nastave da izdržavaju svoje kazne u zatvoru, bez mogućnosti uslovnog otpusta nakon polovine izdržane kazne. Njihovi zločini su teški i zahtevaju adekvatnu kaznu, a ova odluka suda pokazuje da će pravosuđe nastaviti da radi svoj posao bez obzira na javni pritisak ili političke uticaje.
Ulemek i Berček su deo srpske kriminalne istorije i njihovi zločini su ostavili dubok trag na društvo. Odbijanje njihovih molbi za uslovno puštanje na slobodu je važna poruka da niko nije iznad zakona i da pravda mora biti zadovoljena. Srbija se bori sa problemom organizovanog kriminala i korupcije, te je važno da pravosuđe ostane nepristrasno i odlučno u suzbijanju ovih problema.
