Strahovito nasilje, etnički i verski motivisano, dogodilo se pre 21 godinu na Kosovu i Metohiji, kada su albanski ekstremisti izvršili pogrom nad Srbima 17. i 18. marta 2004. godine. Tokom ove erupcije nasilja, ubijeno je 16 Srba, a povređeno je na stotine, dok je više od 4.000 Srba proterano iz svojih domova. Uništeno je više od 1.000 objekata, uključujući kuće, crkve i manastire.
Ova tragedija, poznata kao „Kristalna noć“ za Srbe na Kosovu, usledila je nakon tendenciozne medijske kampanje koja je dovela do lažnih informacija o navodnom napadu na albanske dečake. U stvarnosti, dečaci su se utopili dok su bežali i nije bilo dokaza da su Srbi odgovorni za njihovu smrt, što je kasnije potvrdila policija UN.
U martu 2004. godine, nasilje je počelo protestima koje su organizovali članovi društava veterana takozvane OVK, zbog hapšenja ratnih zapovednika osumnjičenih za ratne zločine. Ubrzo su ovi protesti prerasli u nasilne akcije usmerene protiv Srba. Na Kosovu i Metohiji, masovne okupljanja Albanaca brzo su se preusmerila na napade na Srbe, njihovu imovinu i svetinje.
U Kosovskoj Mitrovici, došlo je do pucnjave, a međunarodne snage su reagovale upotrebom suzavca i šok bombi. Tokom sukoba, poginulo je sedam osoba, četiri Albanca i troje Srba. U međuvremenu, napadi su se širili na druge gradove kao što su Lipljan, Obilić, i Čaglavica, gde su se srpske kuće palile, a Srbi su napadani.
Jedan od najtragičnijih aspekata ovog pogroma bio je napad na crkve i manastire. Tokom nasilja, uništene su brojne srpske svetinje, uključujući Bogorodicu Ljevišku i manastir Svetih Arhangela. Ova dela su ostavila neizmeran gubitak za kulturno nasleđe srpske zajednice.
Nasilje je nastavilo i narednog dana, 18. marta, kada su se pogromi proširili na Uroševac i druge delove Kosova. Tokom sukoba, međunarodne snage su evakuisale Srbe iz ugroženih područja, ali su napadi na srpske zajednice i dalje trajali.
U izveštaju UNMIK-a, objavljeno je da je tokom perioda nasilja poginulo 28 osoba, dok je više od 600 povređeno. U ponedeljak, 22. marta, uhapšeno je 163 lica zbog različitih krivičnih dela povezanih sa nasiljem. Prema procenama, više od 51.000 ljudi učestvovalo je u ovim događajima.
Savet bezbednosti UN i zvanični Brisel osudili su pogrom albanskih ekstremista nad Srbima. Ova tragedija ostaje duboko urezana u sećanju srpske zajednice, a međunarodna zajednica i dalje istražuje odgovornost za ova dela nasilja.
