Pravoslavni Srbi danas slave Svetu velikomučenicu Varvaru, čiji je praznik obeležen kao krsna slava i kroz tradicionalne običaje. Svetu velikomučenicu Varvaru živela je u četvrtom veku u Maloj Aziji i mučenički postradala radi vere. Rođena je u gradu Iliopolju u neznabožačkoj porodici, a bila je izuzetno lepa i mudra devojka. Otac je pokušao da je zaštiti zatvorivši je u kulu svoga dvorca okruženu bogatstvom i udobnostima. Međutim, Varvara je uspela da dođe do saznanja o Tvorcu i Gospodu iako je niko nije poučavao o tome. Kada je pobegla iz kule, susrela je hrišćanke koje su je dodatno poučile o veri. Vrativši se u kulu, u svom kupatilu je napravila simbole Svetog Trojstva i izazvala čuda koja su privukla pažnju na nju. Na kraju je mučena zajedno sa jednom hrišćankom, a ubila ju je njen otac. Njene mošti se čuvaju u Kijevu, a danas se ovaj praznik obeležava kao krsna slava i kroz tradicionalne običaje. U narodu je dan svete Varvare veoma poštovan, a običaji uključuju kuvanje „varice“ od žitarica i sejanje žita koje će ozeleneti do Božića. Čak i katolici imaju sličan običaj, a u Bosni se Sveta Varvara obeležava kao Dan rudara. Ovaj praznik se slavi i u drugim pravoslavnim zemljama, a vernici se okupljaju u crkvama i domovima kako bi obeležili ovaj dan.
