Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Cveti, praznik koji se slavi nedelju dana pre Vaskrsa. Na ovaj dan se sećaju Hristovog svečanog ulaska u Jerusalim, kada su ga ljudi dočekali sa palminim grančicama i cvećem. Cveti se proslavljaju u svim hrišćanskim zemljama, a običaji i verovanja vezani za ovaj praznik su brojni.
Prema narodnom običajnom kalendaru, na Cveti se obično bere cveće koje se ne unosi u kuću, već se drži napolju. Mladi se međusobno daruju cvećem, a nekada je bio običaj da se ceo dan provede šetajući okićen cvećem. U srpskoj istoriji, narod se okupljao i slavio ovaj praznik u radosti, ali bez veselja. Danas je veoma mali broj porodica koji slave krsnu slavu na Cveti, dok se negde slavi kao zavetina.
Verovalo se da je Cveti dan kada se treba započeti neki poslovi ili doneti važne odluke. Ljudi kiti kapije i ulazna vrata cvetjem, drže ga u vazama i poklanjaju voljenima. Na ovaj praznik se odvojite vreme za sebe i razmislite o svojim sledećim koracima, jer rad na sebi je najisplativiji posao.
Na Cveti je dozvoljeno jesti ribu, što označava ulazak vernika u poslednju sedmicu Vaskršnjeg posta, nedelju stradanja i vaskrsenja Hrista. Od praznika Cveti do Duhova, cveće se ne bere. Ovaj praznik se slavi u znak sećanja na Hristov ulazak u Jerusalim i početak poslednje nedelje njegovog života. Svi vernici danas obeležavaju ovaj važan pravoslavni praznik sa radosti i poštovanjem.
