Vrhovni sud Kosova je nedavno donio odluku da je diskreciono pravo sudija da odlučuju kako im odgovara u vezi sa suđenjima u odsustvu optuženima u slučaju Banjska. Ova odluka je usledila nakon zahteva osnovnog suda privremenih institucija u Prištini da da mišljenje o pomenutom slučaju. Osnovni sud je 27. septembra zatražio mišljenje vrhovnog suda u vezi sa mogućnošću suđenja u odsustvu u slučaju Banjska.
Specijalno tužilaštvo u Prištini je 11. septembra podiglo optužnicu protiv 45 osoba zbog sumnje da su učestvovale u oružanom sukobu u Banjskoj kod Zvečana u septembru prošle godine. Optuženi se terete za „terorizam“ i krivična dela „protiv ustavnog poretka“. Suđenje trojici Srba uhapšenih nakon sukoba u Banjskoj je počelo 25. septembra u osnovnom sudu privremenih institucija u Prištini. Uhapšeni Vladimir Tolić i Blagoje Spasojević su odbili da se izjasne o krivici, dok je Dušan Maksimović izjavio da se ne oseća krivim i da nema veze sa optužbama navedenim u optužnici.
Ova odluka Vrhovnog suda Kosova je izazvala različite reakcije među advokatima i pravničkim stručnjacima. Dušan Lazarević, advokat optuženih Srba, smatra da je ova odluka diskutabilna i da ne dozvoljava pravo optuženima da se brane u najboljim mogućim uslovima. S druge strane, Jovan Đorđević, pravni ekspert, tvrdi da je ova odluka u skladu sa zakonom i da sudije imaju pravo da postupaju u skladu sa svojim sudijskim diskrecionim pravima.
Međutim, postavlja se pitanje koliko je ova odluka u skladu sa pravom na pravično suđenje i pravom optuženih na odbranu. Mnogi stručnjaci upozoravaju da suđenje u odsustvu može dovesti do nepravednih presuda i kršenja osnovnih ljudskih prava. Takođe, postoji bojazan da ova odluka može dodatno polarizovati već napetu političku situaciju u regionu.
S druge strane, tužilaštvo u Prištini ističe da je optužnica bazirana na čvrstim dokazima i da je suđenje u odsustvu jedini način da se pravda zadovolji u ovom slučaju. Tužioci tvrde da optuženi imaju pravo na pravično suđenje, ali da je suđenje u odsustvu neophodno kako bi se osigurala njihova odgovornost za počinjena krivična dela.
Ukoliko vrhovni sud Kosova potvrdi odluku osnovnog suda privremenih institucija u Prištini, to bi moglo imati dalekosežne posledice po pravosuđe na Kosovu i regionalnu bezbednost. Postavlja se pitanje da li je ova odluka u skladu sa međunarodnim standardima pravičnog suđenja i poštovanja ljudskih prava.
U međuvremenu, porodice optuženih Srba izražavaju zabrinutost za njihovu sudbinu i tvrde da su nepravedno optuženi za krivična dela koja nisu počinili. Sa druge strane, porodice žrtava sukoba u Banjskoj traže pravdu za svoje najbliže i traže od sudova da pravilno postupe u ovom slučaju.
U zaključku, odluka Vrhovnog suda Kosova u vezi sa suđenjem u odsustvu u slučaju Banjska otvara mnoga pitanja o pravdi, poštovanju ljudskih prava i pravosuđu na Kosovu. Potrebno je pažljivo razmotriti sve aspekte ovog slučaja i osigurati da svi učesnici u postupku budu tretirani fer i transparentno, u skladu sa međunarodnim standardima prava. Daljnji razvoj događaja će pokazati da li će ova odluka imati pozitivan ili negativan uticaj na pravosudni sistem Kosova.
