Nakon što je nedavno objavljena studija prof. dr Predraga Ilića pod nazivom „Stepinac i genocid nad Srbima u NDH“, javnost je ponovo zainteresovana za dnevnik nekadašnjeg zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca, koji je vodio od 1934. do 1945. godine. Dnevnik je zazidan neposredno pred ulazak partizanske vojske u Zagreb, a danas se čuva u arhivu Zagrebačke nadbiskupije. Iako su objavljeni manji delovi dnevnika, ostatak je nedostupan istraživačima.
Prof. Ilić je istraživao odnose između Stepinca i ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata. On navodi da je Stepinac bio svestan genocida nad Srbima, ali je prećutkivao i podržavao te zločine. Takođe, Stepinac je imao neprijateljski stav prema SPC i pravoslavlju, što se vidi iz njegovih uvredljivih izjava o tim temama.
Dokumenti govore o Stepinčevom neuspehu da zaštiti srpski narod od ustaških zločina, iako je kao nadbiskup imao veliki uticaj. On je čak podržavao režim i pokušavao da zabašuri zločine ustaša. Na kraju, Stepinac je prekršio zakletvu datu kralju Aleksandru Karađorđeviću u kojoj se obavezao da će čuvati Jugoslaviju.
Pored Stepinčevog dnevnika, postoji još jedan dnevnik koji nije objavljen – dnevnik don Đuzepea Masučija, sekretara papinog delegata u NDH. Ovaj dnevnik takođe sadrži važne informacije o Stepinčevom odnosu prema ustaškom režimu.
Nedostupnost ovih važnih istorijskih dokumenata budi interesovanje istraživača i javnosti, ali je pitanje kada će biti objavljeni u celosti. Uskraćivanje pristupa ovim dokumentima otežava razumevanje uloge Alojzija Stepinca u vreme NDH i potencijalno otežava proces proglašenja Stepinca za sveca.
