ZAGREB – Prema najnovijim podacima Poreske uprave, u Hrvatskoj je zabeležen značajan pad broja fiskalnih računa izdatih u trgovinama na malo tokom dana bojkota. Od ponoći do 11:00 sati, ukupan broj izdatih računa bio je manji za 40% u poređenju sa petkom koji je prethodio bojkotu, dok je ukupni iznos izdatih računa opao za 47%. Kada se uzmu u obzir sve delatnosti, broj računa je manji za 28%, a iznos za 29%.
U delatnosti „Trgovina na malo, osim trgovine motornih vozila i motocikla“, do 11:00 sati zabeležen je ukupan broj fiskalnih računa od 665.971, dok je iznos računa iznosio 7.558.147,15 evra. U poređenju s prošlim petkom, 17. januara, kada je u istom vremenskom periodu izdato 1.102.213 računa uz iznos od 14.398.171,48 evra, pad je očigledan.
Na isti datum prošle godine, 19. januara 2024. godine, u istom vremenskom okviru zabeležen je ukupan broj fiskalnih računa od 940.268, dok je iznos iznosio 10,8 miliona evra. Ovi podaci ukazuju na značajne promene u potrošačkoj navici i poslovanju, koje su uzrokovane bojkottom.
Bojkot koji je organizovan ima za cilj da skrene pažnju na trenutne ekonomske probleme i nezadovoljstvo građana prema porastu cena i inflaciji. Organizatori bojkota pozivaju građane da ne kupuju u određenim trgovinama i da se tako solidarišu sa onima koji se bore protiv visokih cena i loših ekonomskih uslova.
Ovi podaci predstavljaju važan pokazatelj efekta bojkota na tržište, ali i na potrošačke navike građana. Pored smanjenja broja izdatih računa, pad u ukupnom iznosu računa može značiti da potrošači biraju da troše manje ili da se odluče za jeftinije proizvode. Ovakvo ponašanje može imati dugoročne posledice po ekonomiju, posebno za maloprodaju.
Osim što su trgovci pogođeni smanjenjem prometa, bojkot može uticati i na snabdevanje i proizvodnju, jer će smanjenje potražnje verovatno dovesti do smanjenja narudžbina i potencijalnog smanjenja radne snage u sektoru. Očekuje se da će trgovci morati da prilagode svoje strategije kako bi se nosili sa novonastalom situacijom.
Ekonomisti upozoravaju da bi ovakvi trendovi mogli imati dugoročne posledice po tržište i ekonomiju zemlje. S obzirom na to da se Hrvatska suočava s inflacijom i rastućim troškovima života, važno je da se prate promene u potrošačkom ponašanju i kako one utiču na privredu.
U međuvremenu, vlasti i ekonomski analitičari prate situaciju i razmatraju mere koje bi mogle pomoći u stabilizaciji tržišta i vraćanju poverenja potrošača. Reakcije na bojkot i promene u potrošačkim navikama mogu pružiti važne informacije o trenutnom stanju ekonomije i potrebama građana.
U osvrtu na situaciju, mnogi se pitaju kakve konkretne mere će preduzeti vlasti kako bi ublažile pritiske na potrošače i podržale privredu. Da li će biti dodatnih subvencija, smanjenja poreza ili nekih drugih mera koje bi mogle pozitivno uticati na tržište, ostaje da se vidi.
Ove promene u ponašanju potrošača i rezultati bojkota su važan signal trgovcima i donosiocima odluka da preispitaju svoje strategije i pristupe. U svetlu trenutne situacije, ključno je razumeti potrebe i želje potrošača kako bi se izgradila otpornija i održivija ekonomija.
