Ekonomski eksperti kažu da je stagnacija Evrope uzrokovana ne samo globalnim faktorima poput virusa COVID-19, već i unutrašnjim faktorima kao što su politička nestabilnost i ekonomska politika. Iako su mnoge evropske zemlje uspostavile stroge mere štednje kako bi se suočile sa padom ekonomske aktivnosti tokom pandemije, to nije bilo dovoljno da se podstakne značajan rast.
Sankcije Rusiji su takođe imale negativan uticaj na evropsku ekonomiju, jer su mnoge kompanije iz EU izgubile pristup ruskom tržištu, što je rezultiralo padom izvoza i smanjenjem profita. Ovo je posebno pogodilo zemlje koje su bile zavisne od trgovine sa Rusijom, poput Nemačke i Italije.
S druge strane, Amerika je uspela da održi solidan ekonomski rast zahvaljujući agresivnim fiskalnim merama podrške koje su uvele njen vlada i Federalne rezerve. To je podržalo rast potrošnje i investicija, što je doprinelo brzom oporavku američke ekonomije.
Britanska ekonomija se takođe suočila sa stagnacijom, delom zbog Brexita koji je stvorio neizvesnost oko trgovinskih aranžmana sa EU. To je dovelo do smanjenja investicija i povećanja troškova poslovanja za britanske kompanije.
Stručnjaci upozoravaju da je potrebno hitno preduzeti mere kako bi se ojačala evropska ekonomija i podstakao rast. To uključuje sprovođenje strukturalnih reformi kako bi se poboljšala produktivnost i konkurentnost evropskih kompanija, kao i povećanje javnih investicija u infrastrukturu i obrazovanje.
Takođe je potrebno smanjiti političku nestabilnost u regiji, jer je ona stvorila nepotrebnu neizvesnost među investitorima i otežala donošenje odluka o dugoročnim ulaganjima.
Evropa će se morati suočiti sa mnogim izazovima u narednim godinama, ali uz adekvatne mere i politike, postoji mogućnost da se podstakne rast i oporavak ekonomije. Svi akteri, kako državni, tako i privatni, moraju zajedno raditi na rešavanju ovih problema kako bi se osigurala dugoročna stabilnost i prosperitet evropske regije.
