Nemačka auto-industrija, nekadašnji motor ekonomske moći te zemlje, suočava se sa ozbiljnim izazovima koji je dovode do stagnacije. Kancelar Olaf Šolc se suočava sa potencijalnim porazom na izborima, a sve više zabrinjavajućih ekonomskih pokazatelja ukazuje na to da Nemačka više ne ide napred. Prema rečima Nils Redekera iz Centra Žak Delor u Berlinu, privreda je već dugo pod pritiskom, a problemi su postali očigledniji nakon što su pandemija i rat u Ukrajini prekrili stvarnu situaciju.
Između 2018. i 2023. godine, proizvodnja automobila u Nemačkoj opala je za 8%, jer su mnogi proizvođači premestili svoje fabrike u zemlje sa jeftinijom radnom snagom. Na primer, „Folksvagen“ je predložio zatvaranje tri fabrike u Nemačkoj i smanjenje plata radnicima za 10%, što je prvi put u njegovoj dugoj istoriji. Dok su fabrike ostale otvorene zbog pretnje sindikata štrajkom, radnici su na kraju pristali na smanjenje primanja.
Nemačka auto-industrija se suočava sa dodatnim problemima na globalnom planu, posebno u Kini, koja je nekada bila važan izvoznik. Izvoz u Kinu opao je 2018. godine po prvi put od početka devedesetih, a proizvođači kao što su „BMW“, „Mercedes-Benc“ i „Folksvagen“ beleže značajne padove prodaje. U isto vreme, Kinezi su počeli da izvoze svoje jeftinije modele automobila, što dodatno otežava situaciju nemačkim proizvođačima.
Pored toga, 2019. godine EU je usvojila „zelenu agendu“, koja podrazumeva napuštanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine. Dok se nemačka auto-industrija bori da se preorijentiše na električne automobile, kineski proizvođači već nude konkurentne i jeftinije modele.
Rat u Ukrajini i prekid uvoza ruskog gasa dodatno su povećali troškove proizvodnje zbog rasta cena energenata, što se negativno odrazilo na cene materijala kao što su aluminijum i čelik. Američki predsednik Donald Tramp preti carinama prema EU, što bi moglo dodatno ugroziti nabavku tih metala i proizvodne planove nemačkih kompanija u Kanadi i Meksiku.
U međuvremenu, vlada kancelara Šolca ukinula je subvencije za električne automobile, u potrazi za sredstvima koja bi mogla da se preusmere na pomoć Ukrajini. Ovo je dodatno otežalo situaciju u auto-industriji, koja se već suočava sa brojnim izazovima.
U političkom kontekstu, Hrišćansko-demokratska koalicija Fridriha Merca i populisti s desnice, poput AfD-a, zagovaraju prekid zabrane tradicionalnih motora, dok se Šolcovi socijalisti i Zeleni snažno protive takvim inicijativama. Ova politička podela dodatno komplikuje situaciju i otežava donošenje odluka koje bi mogle pomoći auto-industriji.
Matijas Zink, direktor industrije auto-delova „Šefler“, izjavio je da bi voleo da vidi jaku Nemačku u još jačoj Evropi, ali da sumnja da je to trenutno moguće. Ukoliko Fridrih Merc postane kancelar, suočiće se sa izazovima „sklerotične“ nemačke privrede, visokih troškova i birokratije, što mnogi smatraju neostvarivim ciljem.
U svetlu svih ovih izazova, nemačka auto-industrija se suočava sa teškim vremenima. Proizvođači, radnici i političari moraju da pronađu rešenja kako bi se adaptirali na nove tržišne uslove i obezbedili opstanak jedne od najvažnijih industrija u zemlji. Bez hitnih i efikasnih mera, Nemačka bi mogla izgubiti svoj status ekonomske velesile, a auto-industrija kao simbol tog statusa bi mogla postati samo još jedan primer propadanja.
