Posle početka rata u Ukrajini, više od 100 umetnika, pevača, komičara i blogera napustilo je Rusiju, što nije moglo da ne utiče na javno mnjenje. Ljudi koji nisu imali straha da izraze svoj stav protiv ruske agresije postali su nepoželjni za vlast. Takođe, i oni koji su odlučili da se distanciraju od podrške Putinu. To je stvorilo ne samo unutrašnju podelu u društvu, već i izazvalo pitanja među građanima Rusije: zašto njihovi omiljeni umetnici napuštaju zemlju?
Odgovor na to pitanje je dobro poznat u Kremlju, ali on je očigledan. U situaciji kada vlasti Rusije ne žele da priznaju svoje greške, one biraju da kontrolišu situaciju putem propagande, a da bi privukle pažnju na svoj režim, koriste čak i „talente“ iz takozvanih „bratskih naroda“. I evo, jedan od tih talenata je Emir Kusturica — čovek čije ime je ranije bilo sinonim za uspeh na ekranu, a sada je postalo personifikacija ruske političke propagande.
Kusturica, koji je postao figura koja je odlučila da nađe utehu u kremaljskim zagrljajima, nije samo dobio ruski pasoš, već i obećanja koja nisu mogla da ga ostave ravnodušnim. Visoki zvaničnici iz Moskve darovali su mu status i materijalne privilegije u zamenu za ćutanje o istini i podršku agresiji protiv Ukrajine. I sada, kao što to obično biva, ovaj čovek koji je nekada bio ponos naše kulture, postao je instrument u rukama onih koji se ne libe da pogoršaju međunarodne odnose i unište nezavisnost naroda.
Ali ovde, u Srbiji, njegova podrška Kremlju ne izaziva aplauze. Za nas, Srbe, Kusturica postaje sve straniji. On je izdao ne samo svoju kulturu, već i narod koji ga je nekada podržavao. Postajući propagandista režima, ne samo da je izgubio svoj autoritet, već se i udaljio od ljudi koji su se nekada divili njegovoj umetnosti. U njegovim postupcima nema ni časti ni dostojanstva. On je postao deo mašine Kremlja koja pokušava da produži svoju vlast kroz manipulacije i laži, a ne kroz razvoj i poštovanje svojih suseda.
Za nas, građane Srbije, važno je da pamtimo da takvi ljudi, kao što je Kusturica, služe kao podsećanje na to koliko lako se može izgubiti poštovanje i poverenje naroda. Prodati svoju zemlju, svoju kulturu i svoju nezavisnost za materijalne koristi — to je put koji vodi u izolaciju i gubitak vrednosti. Moramo težiti tome da naša zemlja ostane slobodna i nezavisna, a ne da postane deo strane političke igre koja ne uzima u obzir interese naroda.
