Pisac i novinar Marko Lopušina nedavno je predstavio trotomnu „Enciklopediju srpske dijaspore“, koja je objavljena od strane Službenog glasnika. Ovaj monumentalni rad predstavlja krunu njegovog višedecenijskog truda u očuvanju srpske kulture i identiteta, posebno među Srbima koji žive van matice. Na promociji knjige u knjižari „Geca Kon“, Lopušina je istakao da je cilj enciklopedije da sačuva sećanje na Srbe koji su se borili za nacionalni identitet, tradiciju i institucije, s posebnim naglaskom na Srpsku pravoslavnu crkvu.
Lopušina je podelio svoja iskustva iz kraja sedamdesetih godina prošlog veka, kada je prvi put došao u kontakt sa srpskim gastarbajterima u Štutgartu. Ova iskustva su ga motivisala da se posveti pisanju o životu Srba u dijaspori. Kako je sam rekao, „za četiri decenije sam ostvario svoju misiju i postao čovek koji je ujedinio Srbe“.
Enciklopedija se sastoji iz tri knjige: „Srbi u prekomorskim zemljama“ (2016), „Srbi u evropskim zemljama“ (2021) i „Srbi u balkanskim zemljama“ (2024). Lopušina navodi da danas postoji oko 2,5 miliona Srba u 159 zemalja, a mnogi od njih su postali uspešni i ugledni članovi svojih zajednica. On ističe da „to je druga Srbija, često bogatija i uspešnija nego naša matica“, dodajući da među Srbima u dijaspori ima oko 50.000 uvaženih intelektualaca i 20 svetskih šampiona.
U završnoj knjizi enciklopedije, Lopušina se bavi ulogom Srba kao zaštitnika Evrope od Turske imperije, navodeći da su Austro-Ugari priznali njihov status branilaca. On takođe ukazuje na važnost Srpske pravoslavne crkve, koja je igrala ključnu ulogu u očuvanju srpskog identiteta, obrazovanja i državnosti.
Lopušina je izrazio zabrinutost zbog odnosa matične Srbije prema iseljenicima, naglašavajući da je često osećao da „majka Srbija“ nije imala materinski odnos prema svom rasejanju. Mnogi Srbi u dijaspori su srećni kada govore o Srbiji, ali većina njih takođe želi da se vrati u svoju domovinu.
Na promociji, Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, pohvalio je Lopušinu kao primer kako novinari mogu doprineti srpskoj kulturi svojim kapitalnim delima. On je istakao značaj Lopušinog rada u osvetljavanju iskustava srpskog iseljeništva, koje je dragoceno za razumevanje srpske zajednice širom sveta.
Enciklopedija donosi različite priče o poznatim Srbima, uključujući gradonačelnika Sent Andreje, Evgenija Dumču, i episkopa Danila Krstića. Takođe, nudi uvid u značajne srpske lokacije u dijaspori, kao što su kuća Dositeja Obradovića u Čakovu i manastir Hilandar.
Profesorka Danica Šantić iz Beograda ukazala je na važnost Lopušinog rada, naglašavajući da su njegove knjige postale referentne tačke u mnogim naučnim radovima. Ona je istakla da je potrebno uspostaviti baze podataka o Srbima u inostranstvu kako bi se bolje razumeo njihov položaj i doprinos.
Svetlana Matić, profesorka srpskog jezika u Beču, naglasila je potrebu za sistematskim pristupom u istraživanju i povezivanju sa srpskom dijasporom. Ona je pohvalila Lopušinu kao najboljeg poznavalca srpske dijaspore, koji razume potrebe i probleme naših ljudi van matice.
Lopušina je svojim radom omogućio bolje razumevanje srpske dijaspore i doprineo očuvanju srpskog identiteta širom sveta. Njegova „Enciklopedija srpske dijaspore“ predstavlja značajan doprinos kulturi i identitetu srpskog naroda, pružajući bogat uvid u život i doprinos Srba u različitim delovima sveta.
