Vlade zemalja članica EU sutra će glasati o novim nacrtima propisa koji će omogućiti genetski inženjering za određene useve kako bi postali otporniji na sušu i štetočine. Ova odluka je donesena u pokušaju da se ublaže stroge zakonske regulative o genetski modifikovanim organizmima.
Španija, Portugalija i Italija, zemlje koje su već suočene sa posledicama klimatskih promena poput suše, su među najglasnijim zagovornicima takozvanih novih genomskih tehnika (NGT). Ove tehnike omogućavaju uređivanje genetskog materijala organizma bez unošenja stranog DNK.
Evropa se suočava sa talasom velike vrućine ove nedelje, što će naneti značajnu štetu letnjim usevima na jugoistoku kontinenta. Ova situacija pokreće potrebu za inovativnim rešenjima poput genetskog inženjeringa kako bi se usevi osigurali od ekstremnih vremenskih uslova.
Uvođenje novih genetski inženjerskih tehnika bi moglo da pomogne u rešavanju problema koje suzbijaju suše i štetočine, što bi rezultiralo većim prinosima i održivijom poljoprivredom. Očekuje se da će ova odluka biti ključna za budućnost poljoprivrede u Evropi, posebno u kontekstu sve učestalijih klimatskih ekstrema.
Napredak u oblasti genetskog inženjeringa može doneti velike koristi poljoprivrednicima širom Evrope, ali istovremeno postavlja pitanja o sigurnosti hrane i uticaju na životnu sredinu. Zbog toga je važno da se propisi strogo osmisle kako bi se osigurala sigurnost i zaštita potrošača i životne sredine.
Uprkos kontroverzama koje okružuju genetski inženjering, postoji sve veća potreba za naprednim tehnologijama koje će pomoći u očuvanju poljoprivrede u uslovima klimatskih promena. Odluka koja će biti doneta sutra će imati dugoročne posledice po poljoprivredu i životnu sredinu, te se očekuje da će biti temelj za dalje razvojne korake u ovoj oblasti.
