U filmskoj industriji već neko vreme postoji neobična priča o Apple uređajima u popularnim serijama i filmovima. Mnogi su primetili da se u trilerima, krimićima i akcionim filmovima negativci gotovo nikada ne pojavljuju sa iPhone-ima u rukama. Ovaj fenomen je izazvao brojne diskusije i spekulacije o „klauzuli o negativcima“ koju navodno Apple nameće filmašima, preneo je LADbible.
Ova klauzula se prvi put spominje 2020. godine, kada je američki reditelj Rajan Džnson, poznat po filmu „Knives Out“, govorio o tome u intervjuu za Vanity Fair. On je istakao da Apple dozvoljava korišćenje iPhone-a u filmovima, ali pod jednim važnim uslovom: „Ako gledate neku misteriju, negativci nikada ne mogu imati iPhone pred kamerama“, rekao je Džnson.
Tema se ponovo aktualizovala krajem 2024. godine, kada je rekviziterka Hajdi Koleto u podkastu „Wrap Drinks“ podelila svoje iskustvo koje je dodatno podgrejalo sumnje. Ona je opisala situaciju kada je dobila scenario u kojem glumica vozi pijana, šalje poruku i doživljava saobraćajnu nesreću. „Hteli su da se na ekranu vidi poruka na telefonu. Morala sam da kažem kako to ne možemo da uradimo. Postavili smo njen lik s Apple telefonom. Ne smemo je prikazati kako vozi pijana i učestvuje u nesreći s iPhone u ruci. Apple mi više nikad ne bi dao posao“, izjavila je Koleto.
Slične stavove izneo je i poznati pisac Ričard Osman u podkastu „The Rest is Entertainment“, navodeći da će na to posebno paziti jer Netflix uskoro kreće s ekranizacijom njegove hit knjige „The Thursday Murder Club“. Osman je naglasio da je takva klauzula prisutna i da će se truditi da izbegne situacije u kojima bi negativci koristili Apple proizvode.
Apple nikada nije zvanično potvrdio, niti demantovao postojanje „no villain“ klauzule, ali je poznato da kompanija ima pravo da odlučuje kako će njihovi proizvodi biti prikazani u filmovima i serijama. Ovo pravo omogućava Apple-u da oblikuje svoj imidž i osigura da njihovi proizvodi budu povezani s pozitivnim likovima i situacijama.
Ovakva strategija može se posmatrati kao deo šireg marketinga koji ima za cilj da osigura da Apple proizvodi budu viđeni u najboljem svetlu. U svetu filma, gde su brendovi često ključni za finansijski uspeh, takva pravila mogu imati značajan uticaj na narativ i način na koji se priče razvijaju.
Iako se može činiti da su ovakva pravila ograničavajuća za filmske stvaraoce, ona takođe pružaju mogućnost za kreativno razmišljanje o tome kako se likovi predstavljaju. Na primer, negativci često koriste druge brendove uređaja, što može doprineti razvoju njihove ličnosti ili stvoriti kontrast u odnosu na pozitivne likove koji koriste Apple proizvode.
Pitanje koje se postavlja jeste: koliko je ova klauzula uticala na filmsku industriju? Da li će se kreatori sadržaja prilagođavati ovim pravilima ili će nastaviti da koriste Apple proizvode u svojim delima bez obzira na moguće posledice?
U budućnosti, možemo očekivati više rasprava o ovoj temi, posebno s obzirom na to koliko je Apple postao dominantan igrač u svetu tehnologije i zabave. Kako se industrija razvija, tako će se i odnos između brendova i filmaša nastaviti menjati, što može dovesti do novih pravila i smernica koje će oblikovati način na koji se priče pričaju na velikom platnu. U svakom slučaju, „klauzula o negativcima“ ostaje intrigantna tema koja otvara vrata za dalja istraživanja u svetu filma i marketinga.
