Evropska unija je nedavno beležila istorijski preokret u energetskom sektoru – po prvi put, u prvih šest meseci 2024. godine, vetar i solarna energija proizvele su više električne energije nego fosilna goriva. Ovo je rezultat rekordnog udela od 30 odsto obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije u EU, što je nadmašilo udeo fosilnih goriva od 27 odsto. Preostalih 43 odsto dolazi iz hidroenergije, nuklearne energije i drugih izvora.
Ovaj preokret doveo je do smanjenja emisija iz energetskog sektora za 31 odsto u poređenju sa 2022. godinom, iako je potražnja za energijom nakon krize sa cenama gasa opala. Snažan razvoj vetroelektrana i solarnih postrojenja širom EU doveo je do pada proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva za 17 odsto.
Osim povećanja udela obnovljivih izvora, povoljne vremenske prilike i politika usmerene ka obnovljivim izvorima doprinele su ovom preokretu. Godina 2023. obeležena je rekordnim ulaganjima u kapacitete za vetar i solarnu energiju, zahvaljujući politici koja podržava tranziciju ka obnovljivim izvorima i smanjenju zavisnosti od uvoznog prirodnog gasa.
Uprkos postignutim uspesima, dalji napredak zahteva posvećenu politiku usmerenu ka smanjenju prepreka za integraciju vetra i solarne energije, poboljšanju elektroenergetske mreže i osiguranju sistemske fleksibilnosti. Doktor Kris Roslov, analitičar iz Ember-a, naglašava važnost aukcija kao ključnog mehanizma za podršku razvoju obnovljivih izvora, uz preporuku vladama da osiguraju pravovremeno održavanje i pažljivo planiranje.
Od 27 članica EU, njih 13 već proizvodi više električne energije iz vetra i sunca nego iz fosilnih goriva. Lideri u ovom području su Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Mađarska, Litvanija, Luksemburg, Portugalija, Španija, Holandija i Švedska, koje zajedno čine 70 odsto ukupne potražnje za električnom energijom u EU. U prvih šest meseci 2024. godine, Belgija, Nemačka, Mađarska i Holandija prvi put su dostigle ovaj značajan prag. Nemačka je zabeležila najveći pad proizvodnje energije iz uglja za više od četvrtine.
Iako su neke članice EU, poput Poljske i Grčke, još u procesu prelaska na obnovljive izvore energije, one takođe beleže impresivan rast u vetroelektranama i solarnoj energiji. Stručnjaci smatraju da je ključ uspeha u prilagođavanju politika koje podstiču razvoj obnovljivih izvora energije, čime će domaćinstva i preduzeća imati pristup jeftinijoj i obilnijoj energiji iz vetra i sunca.
Evropska Unija se takođe suočava sa izazovom unapređenja mrežnih kapaciteta i skladištenja energije kako bi se maksimalno iskoristili potencijali obnovljivih izvora energije. Važno je kontinuirano unapređivanje politika i tehnologija kako bi se postigao cilj održive i čiste energetske tranzicije.
