Evropa je suočena sa ozbiljnim problemima u vezi sa nabavkom i skladištenjem gasa za predstojeću zimu, što je rezultiralo rekordnim cenama na tržištu. Jelica Putniković, glavna urednica portala „Energija Balkana“, ističe da su cene gasa dostigle nivoe iznad 2.000 dolara za 1.000 kubnih metara, što predstavlja najviši iznos ikada zabeležen. Ova situacija nastala je usled kombinacije političkih i ekonomskih faktora, a posledice će najviše osetiti privreda i građani.
Putniković objašnjava da je jedan od ključnih razloga za visoke cene gasa nedostatak proizvodnje energije iz obnovljivih izvora tokom leta, što je, kada se privreda ponovo pokrenula, dovelo do povećane potražnje za gasom. Ova situacija dodatno komplikuje već postojeće probleme u snabdevanju energentima u Evropi.
Pored toga, Putniković naglašava da su Sjedinjene Američke Države sklopile ugovore sa azijskim zemljama kao što su Kina, Indija, Japan i Južna Koreja, gde se gas prodaje po višim cenama. To je Evropu ostavilo u teškoj situaciji, jer su mogućnosti za alternativne izvore gasa znatno smanjene, osim od Rusije.
U ovoj situaciji, često se govori o „Gaspromu“ kao glavnom krivcu i o tome kako je Moskva obustavila snabdevanje gasom. Međutim, Putniković ukazuje na to da ruska kompanija isporučuje sve ugovorene količine gasa. Na Evropi je sada da odluči da li želi ruski gas ili ne.
Nemačka, koja je tradicionalno bila zavisna od ruskog gasa, postavila je temelje za ovu saradnju tokom mandata Angeli Merkel, kada su izgrađeni gasovodi „Severni tok“ 1 i 2. Ipak, nova nemačka vlada, pod uticajem Zelenih i Vašingtona, odugovlači sa davanjem sertifikata za početak transporta gasa. Ova situacija dodatno doprinosi nesigurnosti u snabdevanju energentima.
Putniković takođe ukazuje na složenost načina na koji Poljska pristupa nabavci gasa. Umesto da direktno kupuje gas od Moskve, Varšava se okreće preprodavcima, uključujući Nemačku. Gas koji dolazi preko Belorusije često se zadržava u Poljskoj, dok Nemačka ostvaruje profit tako što ga preprodaje Poljacima.
Ova situacija u Evropi može imati ozbiljne posledice na širu ekonomiju, kao i na svakodnevni život građana. Sa rastom cena gasa, očekuje se da će troškovi grejanja i električne energije rasti, što će dodatno opteretiti domaćinstva i privredu. Stručnjaci upozoravaju da bi visoke cene gasa mogle dovesti do povećanja inflacije i smanjenja kupovne moći građana.
Evropski lideri suočavaju se sa izazovima u pronalaženju održivih rešenja za energetske potrebe kontinenta. Potrebno je da se fokusiraju na diversifikaciju izvora energije, kao i na jačanje kapaciteta obnovljivih izvora kako bi se smanjila zavisnost od fosilnih goriva, posebno u kontekstu geopolitičkih tenzija.
U svetlu ovih izazova, potrebne su hitne mere kako bi se obezbedila stabilnost snabdevanja gasom i zaštitili interesi građana i privrede. Evropski zvaničnici moraju delovati brzo i efikasno kako bi izbegli ozbiljne posledice koje bi mogle nastati usled ove energetske krize. U tom smislu, važno je ne samo razmatrati trenutne probleme, već i planirati dugoročne strategije koje će omogućiti Evropi da se suoči sa budućim izazovima u sektoru energetike.
