Evropa se suočava s potencijalno novom energetskom krizom, jer se zalihe gasa brzo smanjuju, a smanjenje snabdevanja iz Rusije stavlja tržište pod dodatni pritisak, ocenjuju različite organizacije i stručnjaci. Cene gasa su porasle za 45 odsto ove godine, što povećava troškove života za domaćinstva i otežava situaciju za preduzetnike, posebno industrijske sektore sa visokim energetskim potrebama.
Kada zima donese hladno vreme i nedostatak vetra, potreba za grejanjem i proizvodnjom energije raste, a zalihe gasa se brzo smanjuju. Iako je Evropa smanjila zavisnost od ruske energije, trenutni energetski pritisak ukazuje na to da će snabdevanje gasom u narednom periodu biti još problematičnije, što može da dovede do daljeg rasta cena.
Izvršni direktor nemačke energetske kompanije Markus Kreber upozorio je da Evropa još uvek ima problema sa snabdevanjem gasom i da je za punu energetsku nezavisnost od Rusije potrebno više kapaciteta za uvoz gasa. Takođe, zbog rastućih tenzija u Ukrajini, mogao bi da se poveća pritisak na tržište.
Uslovi za nabavku gasa sledeće godine mogu da budu otežani i zbog smanjenog snabdevanja tečnim prirodnim gasom iz SAD i drugih izvora, rekao je glavni konsultant firme koja se bavi analizom rizika i savetovanjem u vezi sa globalnim tržištima „Global Risk Management“ Arne Lohman Rasmusen. Cena gasa u letnjim mesecima sada je viša nego zimi, što znači da bi snabdevanje zaliha tokom godine moglo biti još skuplje.
Rasmusen je dodao da te promene mogu da dovedu do scenarija iz 2022. godine, kada je Evropa bila prisiljena da kupuje gas po rekordnim cenama. Analitičari upozoravaju da bi zbog ove energetske krize mogla da bude ugrožena i proizvodnja u industrijama sa visokim energetskim troškovima, poput automobilske, hemijske i mašinske industrije, što bi dodatno moglo da destabilizuje ekonomiju.
Evropska unija razmatra uvoz gasa iz Sjedinjenih Američkih Država umesto iz Rusije kako bi ublažila trenutnu energetsku krizu. Ova odluka doneta je zbog brzog smanjenja zaliha gasa i rastućih cena, što predstavlja veliki izazov za domaćinstva i preduzetnike.
Smanjenje snabdevanja iz Rusije dodatno stavlja tržište pod pritisak, a nedostatak gasa može dovesti do daljeg rasta cena i problema sa grejanjem i proizvodnjom energije tokom hladnih zimskih meseci. Evropa je smanjila zavisnost od ruske energije, ali trenutna situacija ukazuje na potrebu za dodatnim kapacitetima za uvoz gasa radi obezbeđivanja energetske nezavisnosti.
Rastući geopolitički pritisci, kao i smanjeno snabdevanje tečnim prirodnim gasom iz SAD i drugih izvora, dodatno komplikuju situaciju na tržištu gasa. Cena gasa u letnjim mesecima već je viša nego zimi, što može povećati troškove snabdevanja zaliha tokom cele godine.
Analitičari upozoravaju da bi ova energetska kriza mogla da ugrozi proizvodnju u industrijama sa visokim energetskim troškovima, poput automobilske, hemijske i mašinske industrije, što bi moglo destabilizovati ekonomiju. Evropska unija je primorana da traži alternative za snabdevanje gasom kako bi izbegla dalje poskupljenje i nestašicu energenata tokom zimskih meseci.
