Napetost u vezi sa mogućim novim sukobom između Rusije i Ukrajine zabrinjava evropska tržišta nafte i rafinerije. Prema Nacionalnom naftnom komitetu Srbije, oko polovine ruskog izvoza sirove nafte i naftnih derivata, što je otprilike 6,5 miliona barela dnevno, šalje se u evropske zemlje. To čini otprilike četvrtinu ukupnog uvoza nafte i naftnih proizvoda u Evropi. Naftovodni sistem Družba prenosi oko milion barela sirove nafte dnevno s ruskih polja u Evropu, uglavnom u rafinerije u Nemačkoj, Holandiji i Poljskoj. Ukrajina takođe doprema rusku naftu u Slovačku, Mađarsku i Češku kroz južni krak naftovoda Družba.
Analitičari smatraju da su izgledi za nove stroge sankcije, koje bi mogle pogoditi isporuku ruske nafte u Evropu, mali. Međutim, najgori scenario vojne eskalacije mogao bi smanjiti tranzit nafte Ural kroz Ukrajinu za 250.000 barela po danu.
Osim sirove nafte, Rusija je važan dobavljač naftnih derivata za Evropu, u prvom redu polurafiniranog lož ulja, dizela i primarnog benzina. Postoji zabrinutost da bi eventualne sankcije mogle uticati na snabdevanje ovim proizvodima.
Sve ovo izaziva zabrinutost na tržištu, posebno u jeku sve veće napetosti između Rusije i Ukrajine. Najnovija dešavanja mogla bi dodatno uticati na cene nafte na svetskom tržištu, što bi moglo imati ozbiljne posledice po ekonomiju u celini.
U međuvremenu, reakcija na moguće nove sankcije veoma je raznolika. Dok pojedini analitičari tvrde da je verovatnoća za nove sankcije mala, drugi upozoravaju na moguće ozbiljne probleme u snabdevanju energijom i povećanje cena goriva.
Prema svim prognozama, ova situacija zahteva posebnu pažnju i analizu, kako bi se predvidele moguće posledice i razmotrile mere zaštite.
U zaključku, iz Nacionalnog naftnog komiteta Srbije ističu da su strože zapadne finansijske sankcije koje bi mogle uslediti u slučaju novog sukoba između Rusije i Ukrajine zabrinule evropsko tržište nafte i rafinerije. Otprilike polovina ruskog izvoza sirove nafte i naftnih derivata, trenutno oko 6,5 miliona barela po danu, šalje se u evropske zemlje gde oni čine otprilike četvrtinu ukupnog uvoza nafte i naftnih proizvoda. Osim sirove nafte, Rusija je takođe važan dobavljač naftnih derivata za Evropu, u prvom redu polurafiniranog lož ulja, dizela i primarnog benzina. Stručnjaci smatraju da su izgledi za nove stroge sankcije koje bi mogle pogoditi isporuku ruske nafte u Evropu mali, ali postoji zabrinutost u vezi s mogućim ozbiljnim problemima u snabdevanju energijom i povećanjem cena goriva. U skladu s tim, ova situacija zahteva posebnu pažnju i analizu kako bi se predvidele moguće posledice i razmotrile mere zaštite.
