Francuska je u svetu mode poznata kao jedna od vodećih zemalja, ali je tek nedavno pokrenula rat protiv jeftine odeće. Vlasti u Parizu smatraju da fast fashion, odnosno brza moda, zagađuje okolinu nekontrolisanim proizvodnjom i jeftinom prodajom odevnih predmeta. U skupštini je nedavno usvojen predlog zakona o smanjenju štetnog uticaja tekstilne industrije na okolinu, koji treba da bude potvrđen i od strane senatora.
Novi zakon je usmeren protiv brendova koji se takmiče u niskim cenama, stavljajući kvalitet u drugi plan. Ove kompanije prodaju majice, pantalone i haljine za veoma niske cene, često manje od deset evra. Oko 7.000 novih proizvoda se svakodnevno plasira na tržište, što je 900 puta više od tradicionalnih brendova. Proizvodi se izrađuju u trećim zemljama gde se radnici eksploatišu, dok kompanije ostvaruju veliku zaradu.
Zakon predviđa niz mera koje se zasnivaju na proceni uticaja na okolinu. Najveći zagađivači će biti pravno obavezani da upozoravaju kupce na štetne efekte svojih proizvoda, a proizvodi će biti oporezovani dodatnim nametom koji može dostići i do 50% prodajne cene. Cilj je da se smanji zagađenje u tekstilnoj industriji, gde se 80% zagađenja dešava tokom proizvodnje.
Opozicija ovakvim merama tvrdi da će najsiromašniji slojevi društva biti najviše pogođeni dodatnim oporezivanjem na jeftinu garderobu. Sa druge strane, strane koje podržavaju novi zakon ističu da je kvalitet ovakvih proizvoda veoma loš, te da bi trebalo voditi računa o zaštiti životne sredine i zdravlja potrošača.
Udruženja koja podržavaju vlast u nameri da ograniče brzu modu ističu da je neophodno promovisati prodaju kvalitetnih, ekološki dizajniranih i višekratnih proizvoda. Naglašavaju da je potrebno stati na kraj pustošenju koje ova industrija stvara i da se treba promovisati svest o odgovornom potrošačkom ponašanju.
Na kraju, stiže se do dva ekstrema u modnoj industriji – sa jedne strane proizvodi sa basnoslovnim cenama koji su dostupni samo elitnim slojevima, a sa druge strane odevni predmeti spušteni u bescenje koji ne mogu ispuniti osnovne norme kvaliteta. Običan čovek se nađe između ova dva ekstrema i mora da balansira između potreba za jeftinom garderobom i svesti o zaštiti životne sredine.
