Ratni komandant Prištinskog korpusa Treće armije Vojske Jugoslavije, general Vladimir Lazarević, dao je intervju za Srpski telegraf i Republiku u kojem je izneo svoje viđenje situacije tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Lazarević je istakao da je Vojska Jugoslavije bila tako moćna da je mogla da pregazi albanske teroriste i njihove pomagače i satera ih u Jadransko more.
General je svedočio da su jaki teroristički napadi podržani od strane NATO-a, ali da je vojska bila dovoljno jaka da izdrži svaki kopneni napad i pokušaj prodora na teritoriju Kosova i Metohije. Ipak, Slobodan Milošević se uplašio i odbio mogućnost da vojska prodre na teritoriju Albanije zbog straha od neselektivnog zasipanja civilnih objekata tokom tzv. tepih-bombardovanja.
Lazarević je istakao da su planovi agresora bili nerealni jer su potcenili snagu Vojske Jugoslavije, koja je hrabro branila granice zemlje. General je takođe naglasio da je veličanstvena vojnička odbrana primorala agresora da zatraži primirje i da je to dovelo do Kumanovskog sporazuma i konačnog kraja bombardovanja.
Treća armija je tokom više od 70 dana bila pod udarom kako s kopna, tako i iz vazduha, a oko 80.000 boraca Prištinskog korpusa branilo je teritoriju Kosova i Metohije od agresora koji su želeli da stvore novu državu na tom prostoru. NATO je tokom bombardovanja Srbije lansirao 1.300 krstarećih raketa i izručio 37.000 zabranjenih kasetnih bombi, od kojih su stradale stotine ljudi.
General Lazarević naglašava da je vojnička odbrana bila ključna u očuvanju teritorije i da je primorala agresora na primirje, koje je dovelo do Rezolucije 1244 kao jedinog garantia da je Kosovo i dalje srpsko. NATO agresija na SR Jugoslaviju tokom 1999. godine ostavila je trajne posledice, kako materijalne tako i ljudske, i predstavlja mračnu epizodu u istoriji Balkana.
