Globalni dug dostigao je rekordnih 312 biliona dolara na kraju drugog kvartala 2024. Razlog ovakvom porastu duga su pre svega Sjedinjene Američke Države i Kina, pokazuju danas objavljeni podaci Instituta za međunarodne finansije (IIF).
Pored Kine i SAD, svoj dug su povećale i Indija, Rusija i Švedska, dok su zemlje u Evropi i Japan zabeležile pad u zaduživanju.
U prvoj polovini godine, svetski dug porastao je za 2,1 bilion dolara, a postoji mogućnost da se situacija dodatno pogorša zbog smanjenja kamatnih stopa.
Ekonomisti ističu da je povećanje globalnog duga zabrinjavajuće, posebno zbog potencijalnih ekonomskih posledica i mogućeg širenja ekonomske krize.
Stručnjaci savetuju da zemlje moraju preduzeti hitne mere kako bi smanjile svoj dug i ojačale svoje ekonomske osnove, kako bi se izbegle teške posledice po globalnu ekonomiju.
Ovaj porast duga može predstavljati ozbiljan izazov za mnoge zemlje, posebno za one koje imaju veće probleme sa zaduživanjem i niskom ekonomskom stabilnošću.
Uzimajući u obzir činjenicu da se situacija može dodatno pogoršati, važno je da vlade i centralne banke preduzmu odgovarajuće mere kako bi se sprečila ekonomska kriza i kako bi se osigurala održivost globalne ekonomije.
Situacija sa globalnim dugom zahteva hitnu pažnju i zajednički napor svih država kako bi se pronašlo rešenje za ovaj veliki ekonomski izazov.
Zemlje moraju sarađivati i tražiti efikasne strategije za smanjenje duga i jačanje svojih ekonomskih osnova kako bi se izbegle teške posledice po globalnu ekonomiju.
U ovom trenutku, ekonomisti i stručnjaci pozivaju na dodatne analize i planove kako bi se razvile mere za saniranje ovog problema i kako bi se izbegle ozbiljne ekonomske posledice.
Situacija sa globalnim dugom zahteva ozbiljnu pažnju i rešenje kako bi se izbegla ekonomska kriza i kako bi se osigurala održivost globalne ekonomije.
