Srpski član i predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, izjavila je danas da Zukan Helez ponovo pokušava da privatizuje institucije BiH, čime direktno ugrožava stabilnost zemlje. Ova izjava dolazi u trenutku kada se tenzije među političkim strankama u BiH dodatno povećavaju, a zategnuti odnosi između različitih etničkih grupa postaju sve očigledniji.
Na pitanje novinara o Helezovoj tvrdnji da su medijski istupi zamenika ministra spoljnih poslova Mađarske, Leventa Mađara, potvrdili njegov stav o zabrani sletanja vojnog aviona iz Mađarske, Cvijanović je ukazala na to da Helez već duže vreme pokazuje neprijateljski stav prema Srbiji i drugim susednim zemljama. Prema njenim rečima, Helez je ranije zabranjivao sletanje aviona iz Srbije, što je dodatno pogoršalo međusobne odnose.
„Helez se prvo posvađao sa Srbima i Hrvatima u BiH, zatim sa susednim zemljama, pa sada želi da posvađa BiH i sa prijateljskom Mađarskom. Premijer Viktor Orban očigledno smeta Helezu i drugima iz Sarajeva zato što podržava predsednika Donalda Trampa i njegova nastojanja da uspostavi mir u Evropi“, istakla je Cvijanović.
Ove reči dolaze u trenutku kada je saradnja među zemljama u regionu, kao što su Srbija i Mađarska, sve važnija za stabilnost Balkana. Cvijanović je naglasila da je potrebno raditi na jačanju međusobnih odnosa, umesto na razdvajanju i stvaranju tenzija. Ona je takođe ukazala na to da je Helezova politika direktno suprotna interesima mira i stabilnosti u regionu.
Izjave Željke Cvijanović izazvale su reakcije u političkim krugovima BiH, gde se čuje sve više kritika na račun Helezovih postupaka. Mnogi smatraju da je njegov pristup nepotreban i da dodatno komplikuje već tešku političku situaciju u zemlji. S druge strane, Helez se brani optužbama na račun svojih protivnika, tvrdeći da se bori za interese BiH.
U međuvremenu, situacija u BiH ostaje napeta, a politička scena se neprestano menja. Različite stranke pokušavaju da iskoriste trenutne tenzije za vlastite političke ciljeve, što dodatno otežava postizanje konsenzusa među etničkim grupama. Mnogi analitičari upozoravaju da bi ovakva situacija mogla imati dugoročne posledice po stabilnost i budućnost BiH.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se saradnja i dijalog između različitih strana u BiH smatraju ključnim za postizanje trajnog mira. Međutim, trenutni politički sukobi i nesuglasice otežavaju ovaj proces. Kako bi se prevazišle razlike, potrebna je volja svih strana da se usredsrede na zajedničke interese i ciljeve.
S obzirom na sve veće tenzije i nesuglasice, pitanje budućnosti BiH postaje sve hitnije. Mnogi građani, nezadovoljni trenutnom situacijom, traže promene i bolje vođenje zemlje. U tom kontekstu, lideri političkih stranaka imaju odgovornost da prepoznaju potrebe svojih građana i rade na izgradnji stabilnije i prosperitetnije budućnosti za sve.
U ovom trenutku, budućnost BiH zavisi od sposobnosti njenih lidera da prevaziđu razlike i rade zajedno na pitanjima koja se tiču svih građana. Da li će to biti moguće, ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno – politička scena u BiH će i dalje biti pod budnim okom, dok se borba za prava, pravdu i stabilnost nastavlja.
