Prema najnovijim podacima Poreske uprave Hrvatske, objavljenim danas, zabeležen je drastičan pad broja računa izdatih u trgovinama tokom masovnog bojkota kupovine koji se dogodio u petak. Ovi podaci ukazuju na smanjenje broja računa za 44 odsto, dok je iznos koji je potrošen pao za čak 53 odsto u poređenju sa prethodnim petkom.
Bojkot koji su organizovali građani Hrvatske bio je usmeren protiv visokih cena u različitim prodavnicama, uključujući benzinske stanice, trgovinske lance, kao i šoping centre. Ovaj masovni protest pokazuje sve veće nezadovoljstvo potrošača prema trenutnoj ekonomskoj situaciji i rastućim troškovima života.
U petak, 24. januara, izdato je ukupno 5.096.083 računa, a ukupan iznos na tim računima dostigao je 78.373.051 evra. U poređenju sa prethodnim petkom, kada je izdato 7.195.480 računa i kada je za njih plaćeno 121.898.234 evra, jasno je da su potrošači odlučili da se suprotstave skupljim cenama.
Ovaj značajan pad u potrošnji može imati ozbiljne posledice po privredu, s obzirom na to da trgovci često oslanjaju na stabilan protok novca kako bi održali svoje poslovanje. Mnogi od njih su izrazili zabrinutost zbog mogućih posledica bojkota, a neki su čak nagovestili da bi mogli biti primorani da povećaju cene još više kako bi nadoknadili gubitke.
Građani su se mobilisali putem društvenih mreža, pozivajući jedni druge da ne izlaze na kupovinu, a akcija je dobila značajnu podršku. U mnogim trgovinama, posebno onim koje su često posećivane, vladala je gotovo prazna atmosfera, što je dodatno potvrdilo ozbiljnost situacije.
Ovaj bojkot dolazi u vreme kada su mnoge porodice suočene sa sve težim finansijskim opterećenjima. Inflacija i rastuće cene osnovnih životnih namirnica, goriva i usluga doprinose osećaju besa i frustracije među potrošačima. Mnogi su izrazili zabrinutost da će visoke cene postati norma, a ne izuzetak, što bi dodatno pogoršalo životni standard.
Neki analitičari smatraju da ovakvi protesti mogu podstaći vlasti da preduzmu konkretne korake kako bi se rešili problemi s inflacijom i visokom cenovnom politikom. Međutim, postoje i oni koji sumnjaju u efikasnost ovakvih akcija, ukazujući da je potrebna sveobuhvatnija politika koja bi obuhvatila reforme u različitim sektorima ekonomije.
Dok se situacija razvija, mnogi se pitaju kako će trgovci reagovati na ovaj bojkot. Neki od njih su već najavili da će razmotriti snižavanje cena ili uvođenje akcijskih ponuda kako bi privukli kupce nazad u prodavnice. Ipak, ostaje da se vidi da li će to biti dovoljno da ublaži gnev potrošača.
U svakom slučaju, ovaj događaj je pokazao da su potrošači spremni da se bore za svoje interese i da ne žele da budu pasivni posmatrači dok se suočavaju sa sve težim uslovima života. Ukoliko se ovakvi trendovi nastave, moglo bi doći do daljih protesta i bojkota, što bi moglo dodatno destabilizovati tržište i ekonomiju kao celinu.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati u narednim danima i nedeljama, kao i kakve će reakcije biti sa strane vlasti i trgovaca. Samo vreme će pokazati da li će ovakvi protesti dovesti do promene u politici ili će se situacija i dalje pogoršavati.
