ZAGREB – Hrvatska se suočava s ozbiljnim problemima u vezi sa korupcijom, rangirana kao jedna od najkorumpiranijih zemalja u Evropskoj uniji. Prema Indeksu percepcije korupcije (CPI) za 2024. godinu, koji je objavila organizacija Transparensi internešnala, Hrvatska se nalazi na 63. mestu. Ovaj indeks meri stepen korupcije u javnom sektoru na globalnom nivou, a najmanje korumpirana zemlja na svetu i dalje ostaje Danska.
CPI, koji se koristi od 1995. godine, predstavlja ključni indikator za procenu raširenosti korupcije. Indeks obuhvata 180 zemalja i rangira ih na osnovu percipiranih nivoa korupcije, koji se određuju kroz analize stručnjaka i istraživanje javnog mnenja. Rangiranje se kreće od 100 bodova, što označava potpuno odsustvo korupcije, do 0 bodova, što ukazuje na visok nivo korupcije.
Danska, sa 90 bodova, zadržava svoju poziciju na vrhu indeksa već sedmi put zaredom. Na drugom mestu je Finska koja ima 88 bodova, a slede je Singapur sa 84, Novi Zeland sa 83, dok su Luksemburg, Norveška i Švajcarska na 81. mestu.
Ovi rezultati ukazuju na to da su mnoge evropske zemlje postigle visoke standarde u borbi protiv korupcije, dok Hrvatska, sa svojim trenutnim stanjem, pokazuje da su potrebne dalje reforme i napori u borbi protiv ove pošasti. Iako su u proteklim godinama zabeleženi neki pomaci, očigledno je da to nije dovoljno da bi se Hrvatska oslobodila stigme korupcije koja je prisutna u raznim sektorima.
U ovoj godini, Hrvatska je doživela nekoliko skandala koji su dodatno osvetlili korupciju u zemlji. Istraživanja su pokazala da građani sve više sumnjaju u integritet javnih institucija, što je dodatno pogoršalo sliku o zemlji na međunarodnom planu. Očekuje se da će novi izveštaji i analize dodatno osvetliti situaciju i pružiti nove smernice za borbu protiv korupcije.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da borba protiv korupcije zahteva zajednički napor vlade, civilnog društva i građana. Mnogi analitičari upozoravaju da je potrebno osnažiti institucije, unaprediti transparentnost i odgovornost u javnom sektoru, kao i poticati aktivno učešće građana u procesima donošenja odluka.
U međuvremenu, Hrvatska se suočava s izazovima koji dolaze s članstvom u Evropskoj uniji. EU je postavila visoke standarde u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, a Hrvatska će morati da učini više kako bi se uskladila s tim zahtevima. Spremnost na reforme i borbu protiv korupcije postaje sve važnija, ne samo zbog unutrašnjih potreba, već i zbog međunarodnih obaveza.
Građani Hrvatske često izražavaju frustraciju zbog nedostatka progresivnih koraka u borbi protiv korupcije, što se može odraziti na političku stabilnost i poverenje u institucije. Mnogi smatraju da su reforme neophodne, ali istovremeno i teške za sprovođenje, s obzirom na to da se često suočavaju s otporom unutar samih institucija.
U svetlu ovih informacija, Hrvatska bi trebala ozbiljno pristupiti problemu korupcije, fokusirajući se na sistemske promene, obrazovanje i jačanje institucija. Kako bi se postigao napredak, ključno je da se svi akteri uključe u ovu borbu, kako bi se stvorili uslovi za transparentniju i odgovorniju administraciju.
Kako Hrvatska nastavlja da se bori sa korupcijom, od suštinskog je značaja da se razvije svest o važnosti transparentnosti i odgovornosti, kako bi se povratilo poverenje građana i poboljšala slika o zemlji na međunarodnoj sceni. Samo kroz zajedničke napore i odlučnu borbu protiv korupcije, Hrvatska može napredovati ka boljoj budućnosti.
