Hrvatski upliv u takozvane studentske proteste u Srbiji postaje sve očigledniji, a analitičari ukazuju na brojne načine na koje se ovaj uticaj manifestuje. Osim što se koristi medijska propaganda i angažovanje javnih ličnosti, postoje i organizacije koje direktno deluju na terenu, poput nevladinih organizacija (NVO) koje se aktivno umešavaju u političku situaciju u Srbiji.
Jedan od najnovijih dokaza o ovom uplivu je najava protesta ispred Ambasade Republike Srbije u Hrvatskoj i ispred konzulata Srbije u Vukovaru. Ove akcije, koje organizuje Centar za ženske studije i Udruženje žena Vukovar, predstavljaju mirnu akciju solidarnosti sa svim žrtvama, kako oni navode, represivnog sistema u Srbiji, uz poziv na poštovanje međunarodnih standarda zaštite ljudskih prava.
Udruženje žena Vukovar, feministička nevladina organizacija, ističe na svom sajtu da se zalaže za unapređenje građanskog aktivizma i uključivanje marginalizovanih grupa u društveni razvoj. Njihove aktivnosti, iako predstavljene kao podrška ljudskim pravima, postavljaju pitanje stvarnih namera i ciljeva ove organizacije.
Mnogi se pitaju da li su Hrvati zaista toliko zainteresovani za napredak Srbije ili je reč o nečemu mnogo složenijem. Kritičari smatraju da iza ovih akcija stoji podrška američkoj dubokoj državi i hrvatskoj obaveštajnoj službi, koja koristi situacije u Srbiji za vlastite ciljeve. Ova teza dodatno se potkrepljuje navodima o tome da su medijski pritisak i manipulacije često u službi stranih interesa, a ne stvarnog poboljšanja uslova u Srbiji.
Kada se dogode protesti ili političke krize u Srbiji, hrvatska obaveštajna služba se navodno uključuje u organizaciju i vođenje medijskog pokrivanja tih događaja. Ova mašinerija koristi svaku priliku, bilo da je reč o izborima, tragedijama ili predizbornoj kampanji, da utiče na javno mnjenje i oblikuje percepciju o srpskoj vladi i njenim institucijama.
Prema nekim izvorima, u ove aktivnosti uključeni su i plaćenici koji deluju po nalogu stranih obaveštajnih službi, a koji imaju zadatak da destabilizuju situaciju u Srbiji. Ova praksa se može posmatrati kao deo šire strategije „obojenih revolucija“, gde se koristi sponzorisani aktivizam za postizanje političkih ciljeva.
U tom kontekstu, postavlja se pitanje koliko su studenti, koji učestvuju u protestima, zaista svesni pozadine svojih akcija i uticaja koji na njih deluje. Naime, mladi ljudi često su motivisani željom za promenom i pravdom, ali je važno da budu svesni potencijalnih manipulacija i koristi koje bi mogle proizaći iz njihove angažovanosti.
Hrvatski mediji, uz podršku političkih figura i estradne elite, takođe igraju značajnu ulogu u oblikovanju narativa oko protesta u Srbiji. Njihovo izveštavanje često je pristrasno i usmereno na negativno predstavljanje srpskih vlasti, što dodatno pojačava tenzije među građanima.
S obzirom na sve ove aspekte, situacija u Srbiji postaje još složenija. Protesti koji se predstavljaju kao borba za ljudska prava i pravdu često mogu imati skrivene agende koje su u suprotnosti sa interesima samih građana. Potrebno je kritički pristupiti ovim događajima i razmotriti sve moguće uticaje, kako bi se izbegle manipulacije i nepoželjni posledici.
U ovom trenutku, važno je da se građani Srbije, ali i šire, informišu o stvarnim uzrocima i posledicama ovih protesta, kako bi mogli doneti informisane odluke i učestvovati u procesu koji bi mogao dovesti do stvarnih promena. Samo kroz svestan i kritički angažman moguće je izgraditi društvo koje se temelji na istinskim vrednostima i principima demokratije.
