Na fakultetima širom Srbije traju blokade, među kojima su svi fakulteti univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, kao i svi državni fakulteti u Nišu i Kragujevcu. Studentima su se pridružile i neke srednje škole, a Ministarstvo prosvete donelo je odluku o skraćenju polugodišta, pa će tako zimski raspust početi četiri dana ranije – 24. decembra i trajaće skoro mesec dana.
Studentske i đačke blokade, ali i to da li deca imaju pravo na proteste bila je tema današnje emisije „Nedelja sa Subotićem“ u kojoj su govorili Jelena Vranješević, profesorka Filozofskog fakulteta, Tatjana Šuković, direktorka Devete gimnazije i Srđan Ognjanović, bivši direktor Matematičke gimnazije.
Kako su istakli, odluka Ministarstva prosvete jeste u neku ruku iznenađujuća, ali kada je reč o zahtevima studenata i srednjoškolaca, nemaju u potpunosti isto mišljenje.
Govoreći o sutrašnjem danu, koji je zvanično poslednji rani dan u prvom polugodištu, Šuković ističe da problem može postojati kada je reč o zaključivanju ocena.
„Nismo se snašli još. Početak raspusta je 24. decembar i dobili smo nalog da u tom periodu do 27. eventualno učenici popravljaju ocene, da imaju mogućnost da dođu i da odgovaraju. Ali to je izazvalo jedno nezadovoljstvo kod profesora koji smatraju da je to sad nelegitimno i imamo veliki problem o zaključivanju ocena, s obzirom na to da ona treba da se zaključi u učionici. Ne znam kako ćemo to rešiti. Moraćemo da se držimo slova zakona, to je jedini način da ne nastane haos i da se radi šta se hoće. Slovo zakona kaže da učenik mora da ima tri ocene da bi se izvela zaključna ocena i da ta ocena mora da bude javno saopštena učeniku na času i obrazložena i gde god budemo imali takvu mogućnost, tako ćemo postupiti. Ako takve mogućnosti ne bude bilo, neki učenici će svakako ostati neocenjeni“, rekla je ona.
Ognjanović, koji kaže da je igrom slučaja uspeo da izbegne ovaj problem, navodi da će ga kolege sigurno imati.
„Ja na neki način imam razumevanja za ministarstvo, mada oni su poznati po tome da ne donesu baš najbolje odluke, ali imam razumevanja, to je ogroman sistem, jako je teško uraditi nešto pa da svi budu zadovoljni. S druge strane mi u prosveti smo navikli na ta iznenađenja još od devedesetih godina i tako neke čudne odluke. Imali smo bombardovanje, kovid, prošle godine nemili događaj“, rekao je on.
Na pitanje da li je odluka o raspustu donesena u interesu učenika, Vranješević kaže da je donesena u interesu ministarstva jer ne vidi razlog zašto bi se godina prekinula četiri dana ranije pre nego što je planirano.
„Meni se čini kad smo kod protesta srednjoškolaca, mislim da su odrasli koji su bili dužni da donose odluke u tom slučaju sve pogrešno uradili ali ne pamtim da je bilo toliko pogrešnih odluka koje s dovele do ovoga do čega su dovele. Ta deca su tražila taj petak da izađu i da odaju poštu nastradalima u Novom Sadu. Ja potpuno razumem strah direktora i nastavnika da puste decu koja su maloletna na ulicu i nisu morali da ih puste, ali su mogli da omoguće da na bezbedan način to praktikuju tako što će im obezbediti u školskom dvorištu da odstoje tih 15 minuta. Da im je to bilo dozvoljeno, do svega ovoga ne bi došlo. Umesto toga oni su etiketirani, roditelji, direktori, nastavnici su prozivani, stigmatizovani su u medijima, i oni su se pobunili“, rekla je Vranješević.
Kada je reč o tome da su neki đaci odlučili da hoće da idu i sledeće nedelje u školu i na pitanje da i je to odgovor Vladi Srbije, ona kaže da misli da je to direktno odgovor na odluku o kojoj niko nije bio obavešten.
Razumeju li profesori i direktori razloge protesta?
Šuković ističe da sa roditeljima đaka nije u komunikaciji, ali da bi oni sigurno želeli da deca budu ocenjena, a tu je i pitanje maturanata koji imaju velike obaveze u drugom polugodištu, a dodatno se sad prenose i neke iz prvog.
„Naši učenici i okolnih škola uglavnom su bili u dvorištu škola da izraze tih 15 minuta tišine, ali radi se o tome da učenici završnog razreda nisu hteli uopšte da idu na nastavu od četvrtka u našoj školi. Nisu išli na nastavu, tu je nastao nekakav haos, nekakav vakuum, dok smo se snašli u svemu tome“, rekla je ona.
Kako ističe, ona decu uvek razume i u prosveti je od 1990. godine, te dodaje da ne postoji dete sa kojim nije mogla da nađe zajednički jezik.
„Ti učenici koji su odbijali da idu na nastavu, komunicirali smo sa njihovim predstavnicima, dogovarali smo, razgovarali smo sa puno razumevanja. Po meni je nedopustivo da politika ulazi u školu, a mislim da je ovoga puta ušla“, rekla je ona.
Ognjanović ističe da je uvek govorio da su đaci važni i da bi podržao đake, ali sa druge strane ističe da mnoge stvari nisu jasne, te da su neki zahtevi protivrečni.
„Meni nije jasan koji se odnosi na procesuiranje krivice (za tragediju u Novom Sadu), a s druge strane tražimo da se objave sva dokumenta i da se neprekidno govori o postupku, to je protivrečno. Ne mogu oni da vode istragu, a da za vreme istrage daju dokumenta od kojih su neka možda značajna“, rekao je on.
Sa druge strane, Vranješević ističe da oni traže da se ta dokumenta stave na raspolaganje tužilaštvu, na šta, na šta Ognjanović pita: „Zar nisu“.
„Pa nisu. Ako su kod tužioca, odakle onda predsedniku registar. Nije rečeno da su kopije i drugo odakle sme da ima kopije, koja je njegova ingerencija“, rekla je ona.
Ognjanović pak kaže da je ovaj zahtev direktno protivrečan, ali naglašava da sa druge strane, zahtev da se povećaju materijalni prihodi što je vlada odmah prihvatila, da je to sjajna stvar.
„I to je nešto što mi se svidelo kod studentskih zahteva. Ali buni me potpuno odsustvo demokratije za koju se svi zalažemo, gde jedna ozbiljna manjina preuzima, i možda je i to dobro na neki način, preuzima ingerencije većine“, rekao je on.
Vranješević odgovara da „zaista čeka da se pojave studenti koji nisu za blokadu“.
„Oni zaista imaju legitimno pravo da ne budu za blokadu, ali se ne pojavljuju. E to bi bio prostor za dijalog“, rekla je ona.
Koliko deca razumeju ono što se dešava na fakultetima?
Govoreći o tome koliko uopšte deca mogu da razumeju ono što se dešava u društvu i na fakultetima, Šuković ističe da uglavnom ne razumeju ili razume veoma mali broj njih.
„Ne želim nikako da degradiram svoje učenike, zaista što kaže kolega najboljim delom ovog društva, ali retki su oni koji su prosto formirali svoje stavove i u tom intelektualnom smislu i u smislu zrelosti, da oni mogu da sagledavaju u potpunosti situaciju“, dodala je ona.
Sa druge strane, Vranješević da ako deca mogu sa 14 godina da budu krivično odgovorno i da sa 15 ili 16 stupe u brak, ne zna zašto ne bi imali razumevanja za društvo.
„Imaju (pravo na protest), ako su mirni, ako ne ugrožavaju druge, ni sopstvenu bezbednost imaju pravo i škola je prostor gde oni treba da se organizuju“, istakla je ona.
Opširnije pogledajte u videu na početku teksta.
