Istoričar Milan Koljanin je nedavno najavio da je njegova knjiga „Nemački logor na beogradskom sajmištu“, koja se bavi tematikom holokausta i sudbinom žrtava u Beogradu tokom Drugog svetskog rata, objavljena i na engleskom jeziku pod nazivom „The Nazi Camp Zemun–Sajmište: 1941-1944“. Ovo izdanje dolazi nakon više od trideset godina od prvobitnog objavljivanja knjige na srpskom jeziku, što predstavlja značajan korak u širenju svesti o ovom važnom delu srpske istorije.
Koljanin je najavio i drugo izdanje originalne knjige, koje će sadržavati dodatna istraživanja i informacije prikupljene tokom proteklih godina. On je istakao važnost širenja znanja o logoru na Sajmištu, naglašavajući da je „krug saradnika širok“ i da žele da učine istorijske podatke dostupnijim javnosti.
Direktorka Memorijalnog centra „Staro sajmište“, Krinka Vidaković Petrov, izrazila je zadovoljstvo što je knjiga sada dostupna na engleskom jeziku, naglašavajući da je jedan od ključnih ciljeva centra inkluzivnost i saradnja. Prevod knjige omogućava dijalog i razmenu iskustava sa stranim teoretičarima, što je od suštinskog značaja za naučni rad i istraživanje.
Memorijalni centar, osnovan pre tri godine, imao je za cilj da promoviše istraživanje o temi holokausta, a prevod Koljaninove knjige bio je jedan od prvih značajnih projekata. Vidaković Petrov je istakla želju centra da stvori mrežu istraživača koji se bave sličnim temama, kako bi jedni druge dopunjavali i obogaćivali istraživanja.
Profesor Milan Ristović je takođe naglasio značaj Koljaninove knjige, opisujući je kao obimno istraživanje koje je postalo standard i ključni izvor informacija za dalja istraživanja o koncentracionim logorima u Srbiji od 1941. do 1944. godine. Ristović je istakao da je knjiga od izuzetne važnosti na srpskom jeziku, ali da je od suštinske važnosti da se njen sadržaj širi i izvan granica Srbije.
Istoričar Milovan Pisari je naglasio kako knjiga osvetljava teme holokausta u Srbiji, prinudnog rada i velikog stradanja ljudi, što je od izuzetnog značaja za razumevanje istorije ovog perioda. Pisari je dodao da je Koljaninovo istraživanje inspirisalo mnoge naučne radove i da se često vraća ovoj knjizi kada piše o Sajmištu i holokaustu.
Pisari je takođe ukazao na značaj odeljka koji se bavi stradanjem Roma u Topovskim šupama, ističući da evropska istorija često zanemaruje ovu temu, ali da je Koljanin prepoznao njenu važnost. Ove teme i dalje ostaju bolne i često kontroverzne, a Koljaninovo delo nudi temeljno istraživanje koje može pomoći u razumevanju tih složenih istorijskih pitanja.
Profesor i kustos Muzeja žrtava genocida, Dragan Cvetković, podsetio je da je Koljaninova knjiga značila mnogo za istraživanje i razumevanje logora na Sajmištu. On je naglasio da knjiga ostaje aktuelna čak i nakon trideset godina, i da bi njeno ranije objavljivanje moglo uticati na percepciju srpske istorije od strane stranih istoričara.
Cvetković je takođe izrazio nadu da će Koljaninovo delo uticati na promenu evropske i svetske istoriografije kada je reč o holokaustu, čime bi se doprinelo boljem razumevanju i priznavanju stradanja žrtava tokom tog mračnog perioda.
Knjiga „Nemački logor na beogradskom sajmištu“ predstavlja značajan doprinos istraživanju holokausta i sudbine žrtava u Srbiji, a njena dostupnost na engleskom jeziku otvara nove mogućnosti za dijalog i razmenu znanja na međunarodnom nivou.
