MOSKVA – Isporuke ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju beleže porast od pet odsto godišnje od početka 2025. godine, dostigavši skoro četiri milijarde kubnih metara, kako je objavio evropski analitički centar „Bruegel“. Ova informacija ilustrira trend rasta ruskog izvoza LNG-a u EU, uprkos političkim i ekonomskim tenzijama koje postoje između Rusije i Zapada.
Prema podacima TASS-a, Evropska unija je u prva dva meseca 2025. godine uvezla 3,92 milijarde kubnih metara ruskog LNG-a, što predstavlja porast u odnosu na 3,74 milijarde kubnih metara u istom periodu prethodne godine. Ovaj rast se može pripisati nastavku potražnje za prirodnim gasom u EU, kao i stabilizaciji tržišta nakon turbulentnih godina uzrokovanih globalnim energetskim krizama.
U februaru 2025. godine, isporuke ruskog LNG-a Evropi iznosile su 1,86 milijardi kubnih metara, u poređenju sa 1,68 milijardi kubnih metara u februaru 2024. To ukazuje na kontinuirani rast koji bi mogao da ima značajan uticaj na energetski sektor EU, kao i na cene gasa na tržištu.
S obzirom na trenutne geopolitičke okolnosti i klimatske promene, mnoge evropske zemlje teže diversifikaciji svojih izvora energije, ali ruski LNG i dalje ostaje ključni igrač u snabdevanju evropskog tržišta. Prema nekim analitičarima, ovaj trend rasta može biti povezan sa činjenicom da su evropske zemlje, u potrazi za stabilnim izvorima energije, ponovo okrenule pažnju ka Rusiji.
Osim toga, Evropa se suočava s izazovima u pogledu smanjenja emisije ugljen-dioksida i prelaska na obnovljive izvore energije. Iako se mnoge zemlje trude da smanje zavisnost od fosilnih goriva, trenutna situacija na tržištu i globalni zahtevi za energijom često ih primoravaju da se oslanjaju na tradicionalne izvore snabdevanja, uključujući i ruski LNG.
U međuvremenu, Rusija se trudi da ojača svoje pozicije na globalnom tržištu gasa, nudeći konkurentne cene i dugoročne ugovore. Ova strategija može dodatno povećati uvoz ruskog LNG-a u EU, dok zemlje članice nastavljaju da balansiraju između energetske sigurnosti i ekoloških obaveza.
U kontekstu ovih promena, analitičari ističu da bi buduće isporuke ruskog LNG-a mogle biti podložne fluktuacijama, zavisno od političkih odnosa između Rusije i EU, kao i od globalnih tržišnih uslova. Iako trenutni podaci pokazuju rast, neizvesnost oko budućih odnosa može uticati na dugoročne planove i strategije snabdevanja.
Na kraju, pitanje energetske sigurnosti u Evropi ostaje otvoreno, sa potrebom za balansiranjem između kratkoročnih potreba i dugoročnih ciljeva održivosti. U tom kontekstu, ruskog LNG može igrati značajnu ulogu u prelaznom periodu dok se EU trudi da razvije efikasnije i ekološki prihvatljivije energetske sisteme.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost energetskih odnosa u globalizovanom svetu, gde se interesi i potrebe često prepliću, stvarajući izazove za donosioće odluka i tržišne aktere. U narednim mesecima i godinama, pratimo kako će se ova dinamika razvijati i kakve će posledice imati na energetski pejzaž Evrope.
