Direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić istaknuo je da istorijska nauka i činjenice osporavaju kvalifikaciju Srebrenice kao genocida. On je naglasio da iako se ne poriču zločini protiv čovečnosti koji su se dogodili u Srebrenici 1995. godine, genocidna namera nije postojala. Ristić je objasnio da genocid podrazumeva jasnu nameru uništavanja dela ili cele nacije, uključujući i sve kategorije unutar etničkog ili društvenog korpusa. Međutim, u slučaju Srebrenice, deca, žene i muškarci bili su izdvojeni, što ukazuje da genocida nije bilo.
Ova kontroverza oko definicije genocida u Srebrenici dolazi uoči rasprave u Generalnoj skupštini UN o rezoluciji koja bi želela da označi događaje u Srebrenici kao genocid. Ristić je istaknuo da Haški tribunal nije potvrdio genocidnu nameru u Srebrenici, te da je sam sud doneo presude koje to potvrđuju. Upitao je kako je moguće osuditi nekoga za genocid kada nema genocidne namere. Osim toga, Ristić je naveo da Efraim Zuroff, veliki stručnjak za Holokaust, objašnjava zašto Srebrenica ne može biti kvalifikovana kao genocid.
Ristić je istaknuo da je rezolucija o Srebrenici, koju podržava Nemačka, politički motivirana. On je naveo da UN nisu pravosudni organ, već politički i istorijski, te da postavlja pitanje da li je želja da se pod firmom genocida u Srebrenici uključi što veći broj nacija kako bi se devalvirali stvarni genocidi koje je Nemačka izvršila u prošlosti. Ristić je naglasio da je Nemačka odgovorna ne samo za genocid u Drugom svetskom ratu, već i za genocid koji su se dogodili na Afričkom kontinentu.
S obzirom na sve navedeno, izgledno je da će rasprava o rezoluciji o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN izazvati brojne kontroverze i različita mišljenja. Ristićevi argumenti podržavaju stav da Srebrenica ne može biti kvalifikovana kao genocid, dok istovremeno postoji snažna podrška za označavanje tih događaja kao genocida. Krajnji ishod ove rasprave ostaje neizvestan dok se ne čuje mišljenje svih relevantnih strana i dok se ne prouče sve činjenice i argumenti koji govore u prilog ili protiv kvalifikacije Srebrenice kao genocida. U međuvremenu, pitanje Srebrenice i njene istorijske kvalifikacije i dalje ostaje otvoreno i aktuelno u širim međunarodnim debatama o genocidu i zločinima protiv čovečnosti.
