SRBIJA OSVOJILA NE OČEKIVAN TRIJUMF NA MEĐUNARODNOJ IZLOŽBI U RIMU 1911. GODINE
Srbija se na početku 20. veka našla u žiži svetske umetničke scene osvojivši neočekivan trijumf na Međunarodnoj izložbi umetnosti 1911. godine u Rimu. Ova izložba je bila organizovana u cilju proslave 50. godišnjice ujedinjenja Italije, a privukla je preko sedam miliona posetilaca. Na izložbi su učestvovale brojne zemlje, a Srbija je prikazala svoje umetničko bogatstvo u velelepnom paviljonu koji je iznenadio mnoge svojim modernističkim pristupom.
Paviljon je specijalno projektovan za tu priliku od strane arhitekte Petra Bajatovića i vajara Ivana Meštrovića i Tome Rosandića. U njemu je bilo izloženo 222 umetnička dela, a posebno je bila istaknuta postavka „Kosovskog hrama“, koju je uradio Ivan Meštrović. Ova postavka je izazvala oduševljenje međunarodne javnosti, a glavnu nagradu za vajarstvo je dobila upravo ova postavka.
Paviljon je predstavljao prvo odstupanje od srpsko-vizantijskog stila i materijalizovao ideju jugoslovenstva i najavu moderne arhitekture buduće Jugoslavije.
Planirani „Vidovdanski hram“ nikada nije izgrađen, ali je njegova postavka i drvena maketa jasno govorila o njegovoj velelepnosti i originalnosti. Taj hram je trebalo da bude spomen-mauzolej, a ne verski objekat, dug oko 250 metara i širok oko 200 metara. Bio je zamišljen kao kombinacija egipatskih, grčkih i rimskih paganskih hramova.
Nakon Rimske izložbe 1911, Srbija je formirala Državni odbor za umetničke poslove Srbije i jugoslovenstva, čiji je program bila i izgradnja mauzoleja. Maketa je predstavljena i javnosti u Beogradu i na XI Bijenalu u Veneciji 1914. godine, a nakon serije izložbi tridesetih godina 20. veka, maketa je nestala i pronađena u lučkom skladištu u Njujorku. Danas se nalazi izložena u Narodnom muzeju u Kruševcu.
Ovaj značajan događaj je bio prekretnica u istoriji srpske umetnosti i arhitekture, a njegova vrednost i uticaj se i danas pamte. Srbija je na svetskoj umetničkoj sceni postala zapažena i priznata, ulažući u svoju kulturu i umetnost. Sve u svemu, Rimska izložba 1911. je bila ključni trenutak u afirmaciji srpske umetnosti i postavljanju temelja modernog umetničkog izraza.
