Tokio – Količina pirinča koju je prosečno domaćinstvo u Japanu kupilo prošle godine porasla je za 6,3 odsto u odnosu na 2022. godinu, uprkos rastućim cenama, pokazali su danas podaci japanske vlade. Ovaj trend ukazuje na promene u potrošačkim navikama stanovništva, koje se, uprkos ekonomskim izazovima, vraća osnovnim namirnicama.
Rast količine pirinča koju kupuju domaćinstva sa dvoje ili više ljudi označava prvo povećanje od 2020. godine. Tada je potražnja porasla usled pandemije COVID-19, kada su mnogi potrošači ostali kod kuće i više se oslanjali na kuvanje kod kuće. Ovaj fenomen može se smatrati nastavkom tog trenda, ali i reakcijom na trenutne ekonomske uslove u zemlji.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova i veza, količina kupljenog pirinča po domaćinstvu prošle godine dostigla je 60,20 kilograma, što je za 3,55 kilograma više u odnosu na 2022. godinu. Ovaj porast je zanimljiv s obzirom na to da su cene pirinča u Japanu zabeležile rast, što ukazuje na to da potrošači prioritetizuju ovu osnovnu namirnicu uprkos ekonomskim pritiscima.
Jedan od uzroka ovog rasta može biti i povećana svest o važnosti zdrave ishrane, kao i povratak tradicionalnim jelima koja uključuju pirinač. Tokom pandemije, mnogi ljudi su se okrenuli kuvanju kod kuće, a to je stvorilo novi trend u potrošnji, gde se domaćinstva vraćaju osnovnim namirnicama koje su deo njihove kulture.
Uprkos povećanju cena, japanska vlada nastavlja da se bori sa ekonomskim izazovima, uključujući i inflaciju koja je postala globalni problem. Cene hrane, uključujući pirinač, povećane su zbog raznih faktora, uključujući troškove proizvodnje i transporta. Ipak, potrošači su pokazali otpornost i prilagodljivost, nastavljajući da kupuju pirinač kao osnovni deo svoje ishrane.
Ovaj rast potražnje može se posmatrati kao znak povratka povjerenja potrošača u domaću ekonomiju i tržište hrane. S obzirom na to da je pirinač bitan deo japanske kuhinje, njegovo povećano konzumiranje može imati pozitivan uticaj na domaće proizvođače, koji će verovatno odgovoriti povećanjem proizvodnje.
Osim pirinča, japanska vlada beleži i rast potražnje za drugim osnovnim namirnicama, što može ukazivati na promene u potrošačkim navikama. Ljudi se sve više okreću zdravijim opcijama i prirodnim sastojcima, što može biti odgovor na globalne trendove u ishrani i zdravlju.
U svetlu ovih informacija, analitičari predviđaju da bi se potražnja za pirinčem mogla nastaviti povećavati, posebno ako se nastavi trend domaće proizvodnje i kvalitetne ishrane. Kako se situacija na tržištu razvija, japanska vlada i proizvođači hrane će morati da se prilagode novim uslovima i potrebama potrošača.
U svakom slučaju, rast potrošnje pirinča u Japanu može se smatrati pozitivnim znakom u kontekstu oporavka od pandemije i prilagođavanja novim ekonomskim uslovima. Potrošači su pokazali sposobnost da se prilagode i nastave sa kupovinom ključnih namirnica, što može biti ohrabrujuće za budućnost domaće ekonomije.
Očekuje se da će vlada nastaviti da prati ove trendove i pruža podršku domaćim proizvođačima kako bi se osigurala stabilnost snabdevanja i cena, a samim tim i zadovoljstvo potrošača.
