Policajac iz stanice Novi Beograd, Nikola Đokić, osuđen je na uslovnu kaznu od osam meseci zatvora, sa rokom provere od tri godine, zbog odavanja tajnih policijskih podataka. Ova presuda doneta je danas u Višem sudu u Beogradu. Đokić je, prema presudi, prijatelju Marku Cvetićaninu saopštio i učinio dostupnim podatke sa oznakom „poverljivo“, što je predstavljalo kršenje zakona.
Incident se dogodio u jesen 2022. godine, kada je Cvetićanin, po svom zahtevu, tražio od Đokića da proveri registarske tablice određenih automobila. Đokić je, koristeći svoje kolege, proveravao te tablice i javljao mu imena vlasnika. Među pet automobila koja je Đokić proveravao, bio je i policijski automobil koji je korišćen tokom hapšenja kriminalne grupe na čelu sa Nikolom Vušovićem, poznatom kao „Vračarci“. Ova situacija dodatno otežava okolnosti oko Đokićevog dela, jer je reč o policijskim podacima koji su od izuzetnog značaja za rad policije i borbu protiv kriminala.
Sud je takođe izrekao Đokiću meru zabrane vršenja policijske delatnosti u trajanju od dve godine, što dodatno ukazuje na ozbiljnost njegovog postupka. Ova mera će mu onemogućiti da se bavi poslom policajca i predstavlja dodatnu posledicu njegovih dela.
Marko Cvetićanin je takođe osuđen, ali na uslovnu kaznu od šest meseci zatvora, sa rokom provere od dve godine, zbog podstrekavanja na odavanje tajnih podataka. Sud je u obrazloženju presude naglasio da je Đokić neovlašćeno saopštio tajne podatke koje nije smeo da deli, čime je izvršio krivično delo. Njegova odbrana, u kojoj je tvrdio da nije znao da su podaci tajni, nije prihvaćena, s obzirom na to da se od policajca očekuje da bude svestan značaja informacija s kojima se bavi.
Ovaj slučaj je još jedan u nizu incidenata koji ukazuju na potrebu za većim nadzorom i regulacijom u policijskim redovima, kao i na važnost zaštite tajnih podataka. Kršenje poverljivosti informacija može imati ozbiljne posledice, ne samo za pojedince koji su direktno uključeni, već i za širu zajednicu, jer može ugroziti bezbednost i integritet policijskih istraga.
U svetlu ovakvih događaja, važno je da se osigura da svi članovi policije budu adekvatno obučeni i svesni svojih dužnosti, kao i mogućih posledica svojih postupaka. Takođe, potrebne su strože mere za sprečavanje sličnih situacija u budućnosti, kako bi se očuvala poverenja građana u institucije koje ih štite.
Ovaj slučaj takođe postavlja pitanje o etici u policijskom radu i kako se pojedinci u službi mogu suočiti sa iskušenjima koja dolaze sa pristupom osetljivim informacijama. Održavanje visokih etičkih standarda u policiji je ključno za zaštitu prava građana i očuvanje pravde. Policajci su često na prvoj liniji odbrane društva, a njihova odgovornost je ogromna.
U zaključku, presuda za Đokića i Cvetićanina služi kao podsetnik o važnosti očuvanja tajnosti informacija u policijskom radu. Ovaj slučaj bi trebao da bude upozorenje za sve policijske službenike o ozbiljnosti njihovih obaveza i potencijalnim posledicama kršenja zakona. Samo kroz odgovorno ponašanje i poštovanje zakonskih normi mogu se očuvati integritet i poverenje u policijske institucije.
