Javni dug Srbije je na kraju januara 2023. godine iznosio 39,01 milijardu evra, a njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) je bilo 44,2 odsto, prema podacima Ministarstva finansija. Ovo je značajno smanjenje u odnosu na prethodnu godinu kada je dug iznosio 38,87 milijardi evra, a njegov udeo u BDP-u bio 47,2 odsto.
U poređenju sa stanjem na kraju 2020. godine, kada je javni dug iznosio 26,66 milijardi evra, dug je porastao za 12,35 milijardi evra. U tom periodu, udeo duga u BDP-u je pao sa 54,4 odsto na 44,2 odsto na kraju januara 2023. godine. Ova promena ukazuje na to da je, uprkos porastu apsolutnog iznosa duga, Srbija uspela da smanji njegovu relativnu težinu u odnosu na ukupnu ekonomsku aktivnost.
Ministarstvo finansija je istaklo da je ovakav trend rezultat ekonomskih mera koje su preduzete kako bi se stabilizovala ekonomija tokom perioda krize izazvane pandemijom COVID-19. Takođe, smanjenje udele duga u BDP-u može se pripisati i rastu ekonomije, što je dodatno doprinelo smanjenju pritiska duga na budžet.
U poslednje tri godine, Srbija je sprovodila različite reforme koje su imale za cilj poboljšanje fiskalne stabilnosti i smanjenje javnog duga. Ove reforme uključuju racionalizaciju javne potrošnje, povećanje poreskih prihoda i jačanje institucionalne infrastrukture koja upravlja javnim finansijama. Takođe, fokus na privlačenje stranih investicija i razvoj domaće industrije doprineo je jačanju ekonomije i povećanju BDP-a.
Analitičari ističu da je važno da Srbija nastavi sa sprovođenjem odgovarajućih fiskalnih politika kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost javnih finansija. Iako je smanjenje udele duga u BDP-u pozitivno, potrebno je raditi na daljem smanjenju duga i održavanju stabilnosti kako bi se izbegli potencijalni problemi u budućnosti.
Osim toga, ekonomski stručnjaci upozoravaju da je potrebno obratiti pažnju na globalne ekonomske trendove i moguće krize koje bi mogle uticati na javne finansije Srbije. U uslovima globalne inflacije i rastućih cena energenata, Srbija će morati da pažljivo upravlja svojim fiskalnim resursima kako bi očuvala ekonomsku stabilnost i osigurala rast.
Pored ovih izazova, Srbija nastavlja da se suočava sa problemima poput visoke nezaposlenosti i nedostatka radne snage, što takođe može uticati na javne finansije. Vlada planira da sprovodi dalje reforme na tržištu rada kako bi poboljšala uslove za zapošljavanje i privukla mlade ljude da ostanu u zemlji.
U zaključku, iako je javni dug Srbije porastao u apsolutnim iznosima, smanjenje njegovog udela u BDP-u pokazuje napredak u fiskalnoj stabilnosti zemlje. Ove promene su rezultat reformi i ekonomskih mera koje su preduzete u poslednjim godinama, a ključni izazov će biti očuvanje ovog trenda u svetlu globalnih ekonomskih pritisaka. Srbija će morati da nastavi sa pažljivim upravljanjem svojim javnim finansijama kako bi obezbedila dugoročnu stabilnost i rast, a istovremeno se suočila sa izazovima na tržištu rada i u međunarodnom okruženju.
