Jelena Vučković, prva žena dekan u istoriji Elektrotehničkog fakulteta na Univerzitetu Stenford u Kaliforniji, ove godine je primljena u američku Nacionalnu akademiju nauka. Ta institucija ima manje od 3.000 članova, od kojih oko 2.400 živi u samoj Americi, a među sadašnjim i nekadašnjim članovima je oko 500 dobitnika Nobelove nagrade. Inauguracija novih članova, među kojima je Vučković, biće održana u Vašingtonu, u aprilu. Za Glas Amerike, profesorka Vučković govori o istraživanjima koja su joj donela jedno od najvećih priznanja u svetskoj nauci.
Na Stenfordu je zimski raspust, ali deo tima postdiplomaca i postdoktoranada profesorke Jelene Vučković vredno radi na svojim istraživanjima. “U jednoj od laboratorija razvijamo kvantne tehnologije u silicijum karbidu. To je poluprovodnički materijal koji koristimo za nove čipove, koji bi se koristili za sigurne komunikacije, kvantne kompjutere, računare i simulatore”, objašnjava Jelena Vučković. U drugoj laboratoriji, Jelenin, po sastavu veoma internacionalan tim, radi na eksperimentu koji se odnosi na povećanje brzine komunikacija.
Jelena Vučković na plenarnom predavanju nna konferenciji za optiku Cleo 2016. Đovani Skuri, Italijan, kaže da se tokom svojih studija ugledao na Jelenin tim i želeo da mu se pridruži, pošto se tu „pomeraju granice”. “Kod ove grupe mi se dopada dobra kultura, koja počinje od Jelene kao savetnika pa do studenata i postdoktoranata. Stalo joj je do tima, do uspeha svojih studenata, i daje nam savete sa naučne perspektive ali i o ličnom razvoju i karijeri”, kaže. Jelena Vučković objašnjava da je njihova uloga, kao naučnika u akademiji, da rade bazična istraživanja ali i razvijaju nove tehnologije koje će možda biti zanimljive za deset ili dvadeset godina.
Prema nekim procenama, zbog sve većeg korišćenja društvenih mreža i pretraživača, 10% ukupne električne energije u razvijenim zemljama koristi se za obradu podataka u dejta centrima kompanija kao što su Fejsbuk i Gugl. „To je već dramatična situacija jer, kao što znate, korišćenje socijalnih mreža i centra za obradu podataka samo raste i u nekom trenutku ćemo doći u stiuaciju da svu energiju koristimo na obradu podataka što je nedopustivo. Moramo da razvijemo nove tehnologije koje bi pomogle da se to reši i one postoje – optičke konekcije mogu da dramatično smanje konzumaciju energije a da povećaju brzinu prenosa podataka. Mi na tome već dugo radimo, ali sada su kompanije poput NVIDIA-e, Gugla, Epla počele da uvode optičke konekcije na svim nivoima, između računara to već postoji, ali unutar računara je ono što će uskoro da se dogodi, prvo u centrima za obradu podataka a možda i u ličnim računarima za koju godinu“, kaže Jelena Vučković.
Sa svojim timom, takođe razvija optičku tehnologiju koja ima primenu u biologiji, medicini i samovozećim automobilima. Od Elektronskog fakulteta u Nišu do vrha američke nauke A kako je izgledao put od studija u Srbiji 1990-ih do jedne od najsavremenijih svetskih naučnih laboratorija? Posle završenog Elektronskog fakulteta u Nišu gde je rođena, Jelena Vučković odlazi na postdiplomske studije u Ameriku, na poznati Kalifornijski tehnološki institut – Kaltek. Jelena Vučković drži predavanje na konferenciji za fiziku i optiku u Sidneju, u decembru 2023. Na Stenford dolazi na postdoktorske studije, i ostaje kao docent, pa zatim redovni profesor. Bila je treća žena profesor elektrotehnike u istoriji Stenforda i prva koja je postala dekan, što je bila do isteka mandata ovog leta. Iako sada ima više koleginica na pozicijama docenata i vanrednih profesora, i dalje je jedina žena – redovni profesor na elektrotehnici.
U maju ove godine, Jelena Vučković je izabrana za članicu Nacionalne akademije nauka. Nije znala da je nominovana, niti ko je od kolega nominovao, pošto se proces drži u potpunoj tajnosti, a vest je dobila neposredno pre nego što je i zvanično objavljena na sajtu Akademije. „Naravno, velika je čast u pitanju jer je to najprestižnija organizacija u Americi i jedna od najprestižnih na svetskom nivou“, kaže. Akademija, čiji je član nekada bio i srpski naučnik Mihajlo Pupin, ima ulogu da pruža nezavisne naučne savete američkoj državi ali i celom svetu, i objavljuje izveštaje o temama koje smatra bitnim, u različitim sferama nauke. Vučković prati i razvoj nauke u Srbiji, za koju kaže da i dalje školuje i proizvodi veoma kvalitetne studente. A kako stvari izgledaju u Srbiji kaže „Imamo puno mladih i starijih ljudi koji rade u nauci i firmama po svetu, koji imaju ogromno znanje i ekspertizu, ali za većinu njih nema mogućnosti za povratak, jer oni ne bi mogli u Srbiji ništa da rade sem programiranja, što i vidimo, i što je bitno i zanimljivo ali – nije nauka”. Kaže da će biti potrebne velike investicije da bi se stvari u tom pogledu promenile, ali dodaje da je za Srbiju bitno što svi ti ljudi koji su otišli zemlju predstavljaju u najboljem svetlu. „Na bilo kojoj konferenciji širom sveta možete da vidite ljude iz naše zemlje koji rade na raznim univerzietima, koji se bave naukom u svim oblastima, ima ih svuda, i po vodećim firmama, o njima se vrlo malo zna u Srbiji, ali oni reprezentuju Srbiju u najboljem svetlu. Mnogo ljudi iz našeg okruženja i čuje za Srbiju kroz nas i naš rad. I ne samo nas, nego i kroz ljude koji se bave drugim profesijama, novinarstvom, filmom, medicinnom, ta armija ljudi koji su uspešni, koji žive po Americi, Evropi, Novom Zelandu, Australiji, su najbolja reprezentacija jedne zemlje“.
