Zlato je vekovima smatrano simbolom bogatstva i sigurnosti, ali u poslednje vreme se suočava sa brojnim mitovima koji mogu odvratiti potencijalne investitore. U kontekstu globalnih kriza, kao što su pandemija korona virusa i ratovi u Ukrajini i Izraelu, vrednost zlata je drastično porasla, dostigavši rekordne cene od više od 2.100 dolara po unci. Ipak, mnogi i dalje veruju u zablude o ovom plemenitom metalu.
Jedan od najčešćih mitova je da je zlato teško prodati. Ekonomski analitičar Zoran Pavlović napominje da se ovaj mit zasniva na konfuziji između investicionog zlata i nakita. Investiciono zlato visoke čistoće, kako tvrdi, lako se menja za novac i predstavlja trajnu vrednost. „U poslednjih deset godina, ulaganje u investiciono zlato postaje sve popularnije, jer ljudi shvataju da je to način da zaštite svoju štednju od inflacije“, objašnjava Pavlović.
Georgi Hristov iz kompanije „Taveks zlato i srebro“ dodaje da je fizičko investiciono zlato, kao što su poluge i kovanice, standardizovan proizvod koji se lako prodaje i u Srbiji i širom sveta. Preporučuje kupovinu od pouzdanih trgovaca i proizvođača, jer oni obezbeđuju kvalitet i likvidnost proizvoda. Popularni zlatnici, poput Bečke filharmonije, često su među najprodavanijim na globalnom tržištu.
Još jedan mit je da je investiciono zlato dostupno samo bogatima. Hristov naglašava da zlato dolazi u različitim veličinama, a minimalna investicija može biti poluga od jednog grama, čija cena trenutno iznosi oko 100 evra. „Zlato je investicija za gotovo svaki džep“, dodaje Hristov, ističući da je važno prilagoditi investiciju svojim finansijskim mogućnostima.
Mnogi veruju i da zlato nije dobra investicija. Iako ulaganje u akcije može doneti veću dobit, Pavlović upozorava da zahteva veće investicije i rizik. Zlato, s druge strane, smatra se sigurnijom investicijom i mnoge centralne banke širom sveta povećavaju svoje rezerve zlata. „Zlato služi kao zaštita od inflacije i dugoročna štednja“, kaže Hristov, dodajući da je najvrednija strategija imati uravnotežen portfelj: trećinu u akcije, trećinu u državne obveznice i trećinu u zlato.
Mit o kratkoročnim spekulacijama takođe je prisutan. Pavlović naglašava da zlato ima dugotrajnu vrednost i predstavlja trajno ulaganje. Njegov primer o poklonjenoj poluzi zlata unuci oslikava dugoročno razmišljanje o ovom plemenitom metalu. Hristov se slaže s njim, ističući da zlato dugoročno raste i da je prošlo kroz razne faze, uključujući stagnaciju i nagli rast.
Na kraju, mnogi smatraju da je ulaganje u zlato komplikovano. Hristov objašnjava da je zapravo vrlo jednostavno, pod uslovom da investitor istraži i razume proizvode. Pavlović dodaje da je lako proveriti trenutnu cenu zlata, što olakšava kupovinu.
U svetu u kojem su ekonomske nesigurnosti sve prisutnije, zlato ostaje pouzdan izbor za one koji žele da diversifikuju svoje investicije i zaštite svoju imovinu. S obzirom na sve prednosti koje zlato nudi, važno je osloboditi se mitova i predrasuda i sagledati potencijalne koristi ovog plemenitog metala.
