„Leptirica“ Đorđa Kadijevića smatra se jednim od najstrašnijih horor filmova u istoriji srpske kinematografije. Iako je prvobitno snimljen kao televizijski film 1973. godine, brzo je stekao kultni status, a nedavno je privukao pažnju holivudskog reditelja Roberta Egersa, koji je otkrio da mu je „Leptirica“ bila inspiracija za njegovu verziju „Nosferatua“.
Egers je u jednom intervjuu istakao da je njegov vampir inspirisan vizijom koju je imao Kadijević. On je naglasio da vampir u „Leptirici“ izgleda poput vukodlaka, što je u skladu sa mnogim slovenskim predanjima. Egers je podelio i posebno zastrašujuću scenu koju su kreirali vezano za tradiciju o grobovima koji vode konje na vampirske grobove, gde se konj ne usuđuje da pređe. Ova jednostavna, ali efektna scena doprinosi jezivom ugođaju filma.
Mihajlo Vitezović, reditelj i direktor festivala „Odraz strave“, istakao je da Egersovo priznanje „Leptirici“ nije iznenađenje za one koji se bave filmom. „Znamo kvalitete ‘Leptirice’, a Egers je poznat kao štreber među rediteljima, te je jasno da je upoznat sa našim filmom. Njegovo otvoreno govor o ‘Leptirici’ može privući nove gledaoce i otvoriti vrata za bolje razumevanje naše kinematografije“, rekao je Vitezović.
Kadijević, koji je takođe poznat po filmu „Sveto mesto“, bio je deo crnog talasa jugoslovenske kinematografije i „Leptiricu“ je snimio inspirisan pripovetkom Milovana Glišića. Njegovo duboko poznavanje srpske folklorne tradicije i mentaliteta doprinosi uspehu filma, koji je snimljen za otprilike mesec dana u selu kod Zvornika, sa mladim Petrom Božovićem u glavnoj ulozi.
„Leptirica“ je generacijama gledalaca bila prvi susret sa hororom, a mnogi se i danas sećaju straha koji su osećali prilikom gledanja. „Kao mali, užasno sam se plašio. Sada, kao odrasla osoba, mogu da cenim Kadijevićeve tehnike koje čine film tako strašnim“, istakao je Vitezović. On smatra da je bogatstvo domaće tradicije i mitologije jedan od razloga zašto je „Leptirica“ tako strašna.
Prema Vitezovićevim rečima, srpski filmovi i književnost nisu dovoljno iskorišćeni u horor žanru. „Naša mitologija je bogata i može poslužiti kao inspiracija za kvalitetne horor filmove. Naša predstava o vampiru je drugačija, eterealnija i neuhvatljivija“, dodao je.
Jedan od ključnih elemenata koji doprinosi stravi filma je to što ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Kadijević je verovao da pravi film nikada ne treba biti potpuno rešavan, ostavljajući gledaocima prostor za maštu. „Nemamo odgovore na mnoga pitanja u ‘Leptirici’, i to je ono što nas zastrašuje“, naglasio je Vitezović.
U poslednjim godinama, „Leptirica“ je ponovo postala popularna zahvaljujući remasterizaciji originalne verzije filma. Izdanje na Blu-ray formatu omogućilo je da film dođe do šire publike, uključujući i Egersa. Vitezović smatra da je važno remasterizovati više starih filmova kako bi ih nova generacija gledalaca mogla doživeti u njihovom punom sjaju.
„Leptirica“ nije samo film; ona je simbol srpske kulture i tradicije, a njen uticaj na domaću kinematografiju i dalje se oseća. Kako se interesovanje za ovaj kultni film nastavlja širiti, može se očekivati da će „Leptirica“ ostati relevantna i inspirativna još dugo vremena.
