Afrička vrelina podiže temperature u Srbiji na neizdržive nivoe, dok toplotni talasi u Grčkoj, Kipru i Turskoj već odnose živote. Kardiolog Tamara Urošević govorila je o tome kako se suočiti sa vrelim danima koji nas čekaju i šta organizam doživljava na temperaturama od 40 stepeni. Preporučuje se izbegavanje teških fizičkih aktivnosti u najtoplijem delu dana, uzimanje više tečnosti, voća i povrća te prilagođavanje novonastaloj temperaturi. Za održavanje hidratacije tela potrebno je uneti oko 3 litre hladne tečnosti dnevno, fokusirati se na čiste supstance i izbegavati gazirane napitke i kafu. U slučaju sunčanice ili toplotnog udara, neophodno je prebaciti osobu u hladovinu, obezbediti joj velike količine tečnosti i pozvati Hitnu pomoć. Hronični bolesnici trebaju posetiti kardiologa pre leta kako bi prilagodili terapiju tokom većih vrućina. Deca su posebno osjetljiva na sunčanicu, pa je važno pratiti njihove znakove nervoze, spuštenje glave i pospanosti te ih rehidrirati i smestiti u hladovinu. Prevencija i zaštita na visokim temperaturama uključuje nošenje lagode odeće, šešira ili kape te fokusiranje na konzumaciju vode. Vežbanje treba izbegavati u najtoplijem delu dana kako bi se izbeglo opterećenje bubrege, srce i jetru. Postoji opasnost od naglog prelaska iz ekstremno tople u hladnu prostoriju za hronične bolesnike koji imaju stentove, pa se preporučuje prilagođavanje temperaturi da bi se izbegli komplikacije. U slučaju zdravstvenih problema, važno je pružiti pomoć pacijentu dok ne stigne lekar.
