Generalna skupština Ujedinjenih nacija trebala bi sutra glasati o Rezoluciji o navodnom genocidu u Srebrenici. Predlagatelji rezolucije su Nemačka i Ruanda, a za usvajanje će biti potrebna prosta većina glasova od 97 od 193 članica. Međutim, Rezolucija neće biti usvojena putem konsenzusa zbog protivljenja nekoliko država, uključujući Rusiju i Srbiju.
Glasanje će se moći obaviti na dva načina – podizanjem ruke ili elektronskim putem, te može biti javno ili tajno. Ukoliko se unese amandman na neki predlog, prvo će se glasati o amandmanu. Ako Rezolucija ne bude označena kao „važno pitanje“, za usvajanje će biti dovoljna prosta većina prisutnih članica. Ukoliko bude označena kao „važno pitanje“, tada će biti potrebna dvotrećinska većina prisutnih članica.
Za sada nije poznato hoće li Rezolucija o Srebrenici biti označena kao „važno pitanje“. Nemačka je predstavila Rezoluciju, a očekuje se i odgovor predsednika Vučića na ovu temu.
Srbija se protivi donošenju ove Rezolucije, ističući da se radi o politički motivisanom pokušaju diskreditovanja srpskog naroda i njegove istorije. Takođe, ističe se da se Srebrenica koristi u političke svrhe i da ne doprinosi pomirenju i izgradnji bolje budućnosti za region.
Mnogi srpski političari, uključujući i predsednika Vučića, smatraju da je ova Rezolucija o genocidu u Srebrenici deo šireg političkog plana koji ima za cilj da Srbiju prikaže kao agresora i krivca za sve ratne zločine tokom ratova 90-ih godina. Takođe se ističe da se ignorišu i zločini nad Srbima tokom ratova.
S druge strane, zagovornici Rezolucije ističu važnost osude zločina u Srebrenici i pravde za žrtve. Oni ističu da je neophodno suočavanje sa prošlošću i priznavanje istine o događajima koji su se desili tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.
Pitanje Rezolucije o Srebrenici izaziva duboke podele i tenzije u regionu, a više će se znati nakon glasanja u Generalnoj skupštini UN-a. Svaka odluka koja bude doneta imaće široke posledice i uticaj na odnose između država u regionu.
