Evropska unija se suočava sa značajnim porastom cena gasa, koje su dostigle najviše nivoe u poslednje dve godine, a u aprilu su porasle za 30 odsto u poređenju sa januarom. Ova situacija je izazvana kombinacijom faktora, uključujući smanjenje isporuka ruskog gasa i loše vremenske uslove.
U trenutnoj situaciji, ruski gas se isporučuje isključivo putem „Turskog toka“, dok je transport preko Ukrajine potpuno obustavljen. Urednica portala „Energija Balkana“, Jelica Putniković, istakla je da su zimski uslovi bili hladniji nego što se očekivalo, što je dodatno pojačalo potražnju. Ovakvi uslovi stvaraju psihološki efekat na tržištu, jer potrošači i kompanije žure da obezbede zalihe, plašeći se daljeg rasta cena.
Putniković je takođe naglasila da su najave iz američke administracije o povećanju izvoza gasa u Evropu doprinele porastu cene. Američki gas, poznat kao „utečnjeni gas“, skuplji je od gasa koji se isporučuje gasovodima, što dodatno opterećuje evropsko tržište. Evropska unija je pokušala da reguliše cene, ali kako objašnjava Putniković, to nije izvodljivo u trenutnoj situaciji, jer bi to moglo dovesti do gubitka dobavljača koji ne bi želeli da prodaju po nižim cenama.
Nadežda Kokotović iz Briselskog kluba za energetiku ukazala je na to da Evropska unija nije direktni uvoznik gasa, već to čine evropske kompanije. One su se trudile da napune skladišta pre zime, ali su se našle u osetljivoj situaciji zbog globalnih fluktuacija na tržištu. Kokotović je istakla da su problemi, poput zastoja kod američkih proizvođača gasa zbog vremenskih nepogoda, dodatno uticali na ponudu.
Evropska unija se suočava sa izazovima ne samo zbog prekida isporuka iz Ukrajine, već i zbog duže i hladnije zime u Evropi i Aziji. Ova situacija stvara dodatne pritiske na tržište. Kako je Kokotović navela, Evropljani su svesni rizika i prihvatili su visoke cene gasa u okviru svoje zelene agende i odricanja od ruskog gasa.
Sa druge strane, kineska vlada je uvela tarife na američki tečni gas, što bi moglo da preusmeri dodatne količine gasa ka evropskim tržištima. Kineski potrošači su već počeli da kupuju više gasa iz Katara i Rusije, što dodatno fragmentira globalno tržište energenata. Ova promena može doneti određene prednosti za Evropu, ali i dodatno zakomplikovati globalne energetske odnose.
U svetlu ovih događaja, Evropska komisija razmatra različite strategije kako bi se suočila sa trenutnim izazovima. Međutim, energetska industrija se protivi bilo kakvim ograničenjima cena, smatrajući da bi to moglo poremetiti tržišne mehanizme i dodatno pogoršati situaciju.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu gasa u Evropi odražava kompleksne globalne dinamike i izazove s kojima se suočavaju evropske zemlje u nastojanju da obezbede stabilnost snabdevanja. Sa predstojećim letnjim mesecima, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i kakve će to posledice imati na potrošače i industriju širom kontinenta.
Dok se evropske zemlje bore sa rastućim cenama, važno je da se fokusiraju na diversifikaciju svojih izvora energije i razvoj održivijih rešenja kako bi se smanjila zavisnost od nestabilnih tržišta i osigurala energetska bezbednost.
