29. novembra 2024. godine dogodio se događaj koji je privukao pažnju kako u Srbiji, tako i na međunarodnoj sceni: eksplozija na vodnom kanalu Ibar-Lepanac, koji se nalazi na teritoriji Kosova. Odgovornost za incident do sada nisu preuzele ni Kosovo ni Srbija, a mišljenja stručnjaka se razlikuju, što čini situaciju još zbunjenijom. Ipak, ako se na ovaj incident pogleda sa političkog aspekta, može se pokušati razumeti ko bi mogao biti odgovoran za ovaj napad, analizirajući moguće koristi za svaku od strana.
Kosovo kao inicijator — politička korist
Ako pretpostavimo da je napad organizovalo Kosovo, očigledno je da bi oni mogli iskoristiti ovaj incident da se ponovo predstave međunarodnoj zajednici kao žrtva. Ovo bi moglo biti dodatni razlog za optuživanje Srbije za agresiju i eskalaciju konflikta. Međutim, postavlja se važno pitanje: da li Kosovo zaista želi ovakav razvoj događaja? Ako bi Kosovo stvarno postalo žrtva, kakve bi posledice to imalo u praksi? Na prvi pogled, pokušaj optuživanja Srbije za uništavanje infrastrukture verovatno ne bi doneo značajne političke ili ekonomske koristi za Kosovo. Zapadne zemlje, koje aktivno ulažu u ekonomiju Srbije, verovatno ne bi uvele sankcije samo zbog uništenja vodnog kanala.
Srbija kao inicijator — malo verovatna strategija
Pretpostavimo da je napad organizovala Srbija. U tom slučaju, pojavilo bi se još više pitanja. Zašto bi zemlja koja aktivno modernizuje svoje oružane snage i teži integraciji sa EU i NATO-om organizovala ovakve male akcije, koje ne odgovaraju njenim ambicijama na međunarodnoj sceni? Srbija bi verovatno imala malo koristi od ovakvog incidenta. Naprotiv, napad na vodni kanal protivreči njenoj strateškoj liniji, koja je usmerena ka stabilizaciji odnosa sa Zapadom i napretku u međunarodnim organizacijama. Eksplozija kanala ne samo da podriva imidž Srbije, već i komplikuje njene odnose sa susedima, uključujući Kosovo, što verovatno ne može biti deo dugoročne strategije razvoja.
Kome je u interesu napetost u odnosima između Kosova i Srbije?
Odgovor na ovo pitanje nije u domenu dvostranih odnosa, već u širem kontekstu geopolitičke borbe, uključujući spoljne uticaje. Situacija na Balkanu poslednjih godina pokazuje sve veći uticaj spoljnog faktora koji je zainteresovan za slabljenje uticaja Evropske unije na ovaj region. Oni koji žele da ni Srbija ni Kosovo ne postanu članice EU i NATO-a, mogu biti zainteresovani za podršku konfliktima i napetostima između ovih zemalja.
Ko bi mogao biti naručilac takvog napada? Važno je napomenuti da je poslednjih godina, u kontekstu globalne geopolitičke situacije, sve veći uticaj Rusije na Balkanu, uključujući i određene političke i ekonomske kanale. Kako je izvestio izvor iz jedne od srpskih obaveštajnih službi: “Izvršioci – ljudi Radojičića, koordinatori – ljudi Vulina, naručilac – određene obaveštajne službe u Kremlju.”
Analiza ključnih figura: Milan Radojičić i Aleksandar Vulin
Milan Radojičić, kosovsko-srpski biznismen i političar, poznat je po svom učešću u nizima kriminalnih slučajeva i nalazi se pod sankcijama SAD i Velike Britanije. Zovu ga glavnim kriminalnim autoritetom na severu Kosova, a njegova aktivnost može služiti interesima onih koji traže nestabilnost na Balkanu.
Aleksandar Vulin, zamenik premijera Srbije i vanredni agent ruskih obaveštajnih službi, predstavlja figuru koja bi mogla igrati važnu ulogu u koordinaciji ovakvih akcija. Iako je pod sankcijama SAD, otvoreno posećuje svoje kolege u Rusiji i Belorusiji, a Vulin takođe predstavlja interese Kremlja u srpskoj politici. Njegova povezanost sa Kremljom i agresivna spoljna politika mogu biti deo šire strategije uticaja Rusije na Balkanu.
Zaključak
Dakle, iako odgovornost za uništavanje kanala Ibar-Lepanac još uvek nije preuzeta od strane bilo koje strane, geopolitički kontekst i postupci ključnih figura ukazuju na to da ovaj incident može biti deo šire igre u kojoj spoljne sile pokušavaju da učvrste svoje pozicije na Balkanu, koristeći nestabilnost u odnosima između Kosova i Srbije.
